Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар, јули 2013.

 

САРАЈЕВО, 29.7.2013.

Бруто домаћи производ за БиХ 2012. - Производни приступ, први резултати

Агенција за статистику БиХ (БХАС) у овом саопштењу објављује резултате годишњег обрачуна бруто домаћег производа (БДП) и бруто додане вриједности за Босну и Херцеговину за 2011. и прве резултате за 2012. годину. Процјене су расположиве у текућим и сталним цијенама на нивоу подручја Класификације економских активности  КД БиХ 2010 базиране на EU NACE Rev.2.

 

При обрачуну БДП и других макроекономских агрегата примијењује се методологија усклађена са методологијом Система националних рачуна SNA93 и Европским системом националних рачуна ESA95, међународним стандардима и препорукама. Бруто домаћи производ је најчешће кориштени агрегат Система националних рачуна и индикатор укупних економских активности.

 

БДП за БиХ за 2012. годину номинално је износио 25.654 милиона KM и у односу на 2011. годину номинални је мањи за 0,1% док је реални пад износио 1,1%.

 

БДП по становнику износио је 6.688 KM или 3.419 EUR или 4.392 USD.

 

Посматрано по дјелатностима највећи пад биљеже: Пољопривреда, шумарство и риболов (9,26%), Грађевинарство (3,71%), Прерађивачка индустрија (3,67%), Производња и снабдијевање електричном енергијом (3,63%) и Финансијске дјелатности (2,20%).

Бруто домаћи производ за БиХ 2012. - Доходовни приступ, први резултати

Агенција за статистику БиХ (БХАС) у овом саопштењу објављује резултате годишњег обрачуна бруто домаћег производа (БДП) и бруто додане вриједности за Босну и Херцеговину за 2011. и прве резултате за 2012. годину. Обрачун је урађен  према методологији Система националних рачуна (SNA93) и Европског система националних рачуна (ESA95).

 

Подаци су урађени у текућим цијенама и исказани по подручјима Класификације економских активности КД БиХ 2010 базиране на EU NACE Rev2.

 

Индекс обима индустријске производње у БиХ, јуни 2013.

Укупна десезонирана индустријска производња у Босни и Херцеговини у јуну 2013. у поређењу са мајем 2013. биљежи пад од 1,9%.

У јуну 2013. у поређењу с јуном 2012. индустријска производња у Босни и Херцеговини, календарски прилагођена, биљежи раст за 5,1%.

Индекси обима индустријске производње – главне индустријске групе (ГИГ)

У јуну 2013. у односу на мајем 2013. производња Интермедијарних производа мања је за 2,3%, Трајних производа за широку потрошњу мања за 3,8%, Капиталних производа мања за 4,0%, производња Енергије мања је за 4,2%, те Нетрајних производа за широку потрошњу мања за 5,3%.

У јуну 2013. у односу на јуни 2012. Капитални производи већи су за 27,2%, Нетрајни производи за широку потрошњу већи су за 9,8% и Интермедијарни производи већи за 3,9%, док је производња Енергије мања за 7,4%, те Трајних производа за широку потрошњу мања за 10,0%.

Статистика робне размјене са иностранством, јуни 2013.

У мјесецу јуну 2013.године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 1 969,9 милиона KM, од чега се на извоз односи 739,2 милиона KM или 37,5%, а на увоз 1 230,7 милиона KM или 62,5%.

У оквиру укупно оствареног вањскотрговинског робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 60,1%.

У периоду 01-06.2013.године, остварен је извоз у вриједности од 4 202,8 милиона KM, што је за 8,7% више у односу на исти период претходне године.

У периоду 01-06.2013.године, остварен је увоз у вриједности од 7 239,1 милиона KM, што је за 1,3% мање у односу на исти период претходне године.

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 58,1%.

У периоду 01-06.2013.године, вањскотрговински робни дефицит је износио 3 036,3 милиона KM што је за 12,4% мање него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима SMTK класификације, у периоду 01-06.2013.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 840,2 милиона КМ (што је за 3% мање него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Цестовна возила» у вриједности од 311,4 милиона KM (што је за 7,6% мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у периоду 01-06.2013.године је остварен у одсјеку 82 «Намјештај и дијелови» у вриједности од 365,3 милиона KM (што је за 17,1% више него у истом периоду претходне године). Структуру билансе по одређеним одсјецима SMTK класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести сљедеће:

У мјесецу јуну 2013.године, највише се извозило у Хрватску и то у вриједности од 127,9 милиона КМ, што је у процентима 17,3% од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, такође значајан извоз у истом мјесецу остварен је у Србију и то у вриједности од 58,6 милиона КМ, што је у процентима 7,9% од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу јуну 2013.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 438,9 милиона КМ, што је у процентима 59,4% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 235 милиона KM, што је у процентима 31,8% од укупног извоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 110,1 милион KM, што је у процентима 14,9% од укупно оствареног извоза.

У периоду 01-06.2013.године, највише се извозило у Хрватску и то у вриједности од 652,5 милиона KM, што је у процентима 15,5% од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, такође значајан извоз у истом периоду остварен је у Србију и то у вриједности од 336,1 милион KM, што је у процентима 8% од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-06.2013.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 2 495,6 милиона КМ, што је у процентима 59,4% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 1 257,5 милиона KM односно 29,9% од укупног извоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 651,2 милиона KM, што је у процентима 15,5% од укупно оствареног извоза.

У мјесецу јуну 2013.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 192,5 милиона KM, што је у процентима 15,6% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 122,6 милиона KM, што је у процентима 10% од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу јуну 2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 609 милиона KM, што је у процентима 49,5% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 333,2 милиона KM, што је у процентима 27,1% од укупног увоза. У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 147,3 милиона KM, што је у процентима 12% од укупно оствареног увоза.

У периоду 01-06.2013.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 953,9 милиона KM, што је у процентима 13,2% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 655,2 милиона KM, што је у процентима 9,1% од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-06.2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 3 450,4 милиона КМ, што је у процентима 47,7% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 1 695,6 милиона KM, односно 23,4% од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 819,8 милиона KM, што је у процентима 11,3% од укупно оствареног увоза.

Ако посматрамо робну размјену са главним трговинским партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до раста извоза у периоду 01-06.2013.године у односу на исти период претходне године и то у Хрватску у износу од 11,6%, Словенију 6,2%, Италију 6% и Њемачку 5,2%, док је дошло до пада извоза у Србију у износу од 7,2%.

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Италије у износу од 5,3%, док је дошло до пада увоза из Хрватске у износу од 6,3%, Словеније 3,7%, Србије 3,3% и Њемачке 2,3%.

Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС) односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити сљедеће:

У мјесецу јуну 2013.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 151,7 милиона KM, што износи 20,5% од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 86,9 милиона KM, што износи 11,8% од укупног извоза.

У периоду 01-06.2013.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 945 милиона KM, што износи 22,5% од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 576,4 милиона KM, што износи 13,7% од укупног извоза.

У мјесецу јуну 2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 179 милиона KM, што износи 14,5% од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 151,3 милиона KM, што износи 12,3 % од укупног увоза.

У периоду 01-06.2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 1 424,1 милион KM, што износи 19,7 % од укупног увоза.

Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 885,5 милиона KM, што износи 12,2 % од укупног увоза.

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (KD/NACE Rev.2), могуће је уочити сљедеће:

У периоду 01-06.2013.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 3 605 милиона KM, што чини 85,8 % од укупног извоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 630,2 милиона KM, што износи 15 % од укупног извоза.

У периоду 01-06.2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» са укупном вриједношћу од 5 988,2 милиона KM, што износи 82,7 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 864,8 милиона KM, што износи 11,9 % од укупног увоза.

МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА

У статистици робне размјене са иностранством користе се три приступа, односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и вањску и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, спољне и унутрашње обраде укључује и робу у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о спољнотрговинском робном промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј. различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичког уреда ЕУ). Такође, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

 

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених за мај 2013.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за мај 2013. године износила је 832 KM, што показује раст плате од 0,1% у односу на децембар 2012. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за мај 2013. у односу на исти мјесец прошле     године номинално је нижа за 0,5%.

У поређењу са истим мјесецом 2012. године највеће повећање имао је сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 9 индексних поена, слиједи га сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 3,7 индексних поена, те сектор Пољопривреда, шумарство и риболов (A) за 2,7 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Образовање (P) за 4,1 индексни поен.

Ако се мај 2013. упоређује са просјеком 2012. године највећи пораст је имао сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 5,7 индексних поена, слиједи га сектор Информације и комуникације (J) за 4,8 индексних поена, те сектори Пољопривреда, шумарство и риболов (A) и Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 3,3 индексна поена. Највећи пад је забиљежио сектор Умјетност, забава и рекреација (R) за 3,9 индексних поена.

Просјечне мјесечне бруто плате запослених за мај 2013.

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за мај 2013. године износила је 1.298 KM, што показује номинални пад за 0,1% у односу на децембар 2012. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за мај 2013. у односу на исти мјесец прошле године номинално је нижа за 0,6%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2012. године, имао је сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 8,9 индексних поена, слиједи га сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 3,3 индексна поена, те сектори Пољопривреда, шумарство и риболов (A) и Стручне, научне и техничке дјелатности (M) за 2,5 индексних поена. Највећи пад забиљежио је Образовање (P) за 4,1 индексни поен.

Ако се мај 2013. упоређује са просјеком 2012. године највећи пораст је имао сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 5,4 индексниа поена, затим сектор Информације и комуникације (J) за 4,9 индексних поена, те сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 3,2 индексна поена. Највећи пад забиљежио је сектор Умјетност, забава и рекреација (R)  за 4,4 индексна поена.

Запослени по дјелатностима у мају 2013.

 

У мају 2013. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 685.294, а од тога 282.150 жена. У односу на април 2013. године број укупно запослених у правним лицима се повећао са 0,1%, док се број запослених жена, такође, повећао за 0,2%.

У поређењу са мајем 2012. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама (L) са 4,4 индексна поена, затим сектор Умјетност, забава и рекреација (R) са 2,1 индексних поена, те сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) за 1,9 индексних поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) са 7,2 индексна поена, слиједи га сектор Пословање некретнинама (L) са 4,1 индексни поен, те сектори Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O)  и Умјетност, забава и рекреација (R) са 2,3 индексна поена.

 

Регистрована незапосленост у мају 2013.

У мају 2013. године број регистрованих незапослених лица у БиХ износио је 547.393.

Број регистрованих незапослених у мају 2013. у односу на април 2013. године се смањио за 0,4%, док се број незапослених жена у истом периоду, такође, смањио за 0,1%.

Ако као базну годину узмемо 2011 (2011=100) и упоредимо мај 2013. са истим мјесецом 2012. године, уочит ћемо раст незапослености од 2 индексна поена или у апсолутном  износу број лица која се воде као незапослена повећао се за 10.364.

Ако поредимо регистроване незапослене по квалификацијској структури уочава се да је највећи број незапослених лица са ВКВ и КВ квалификацијом 193.014, затим слиједе лица са НК 158.886 и са средњом стручном спремом 139.229 лица.

Као незапослени води се најмањи број лица вишег образовања тј. ВШС 7.651, а слиједе их лица са високом школском спремом 35.846 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у регистрованим незапосленима износи 50,4% или у апсолутном износу 276.148 лица женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 83.329, са средњом спремом – 82.889 и са ВКВ и КВ квалификацијом 76.521 лица женског пола.

 

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 30. септембра 2012. године, почетком децембра 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од марта 2012. до септембра 2012. године коначни, а за остале мјесеце 2012. и 2013. године привремени.

 

Анкета о радној снази 2013

Половином  априла 2013. године проведена је, осми пут, Анкета о радној снази у Босни и Херцеговини на узорку од 10.541 домаћинства, од чега у Федерацији БиХ 5.996, у Републици Српској 3.527 и у Брчко дистрикту БиХ 1.018 домаћинства. Интервјуисане су сва лица у узорком изабраним домаћинствима које су прихватиле интервју.

 

Стопа неодзива била је 14,4%, односно прикупљени су подаци о економској активности и осталим карактеристикама становништва за 9.127 домаћинства.

 

Према овим подацима у БиХ радну снагу (економски активно становништво) је чинило 1.133.091 лица, док је број неактивних био 1.485.032 лица. У оквиру радне снаге било је 821.600 запослених и 311.491  незапослених лица. У оквиру запослених лица било је 38.569 неплаћени помажући члан домаћинства.

 

Индекс потрошачких цијена у јуну 2013. године

У мјесецу јуну 2013. године у Босни и Херцеговини у односу на мај 2013. укупан индекс потрошачких цијена није забиљежио промјене.

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (COICOP), у јуну 2013. године у односу на мај 2013. године, у просјеку је забиљежен пад у одјељцима Обућа и одјећа за 0,4%, Храна и безалкохолна пића за 0,1% те Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 0,1% такође.

 

Више цијене забиљежене су у одјељцима Рекреација и култура за 0,5%, Превоз за 0,2%, Алкохолна пића и дуван, Намјештај кућански уређаји и редовно одржавање куће, Здравство те Ресторани и хотели сваки по 0,1%.

 

 

 

 

Ostali odjeljci bez promjena cijena

 

Posmatrano po odjeljcima prema namjeni potrošnje (COICOP), u augustu 2011. godine u odnosu na juli 2011. godine, u ostalim odjeljcima, u prosjeku, nisu zabilježene promjene cijena.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

јуни 2013/мај 2013.

(%)

Млијеко

0,5

Цигарете - стране

0,4

Безоловни 95

0,3

Супер 98

0,2

Лијекови

0,1

Месо и месне прерађевине

0,1

Кафа

0,0

Хљеб

0,0

Вода

0,0

Електрична енергија

0,0

Одвоз смећа

0,0

Градски гас

0,0

Цигарете - домаће

0,0

Пшенично брашно

0,0

Дизел

0,0

Безалкохолна пића

-0,4

Јаја

-1,5

Уље

-1,9

Шећер

-2,5

 

 

 

 

Годишња инфлација у јуну 2013. године у Босни и Херцеговини била је 1%.

 

Цијене производа и услуга који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у јуну 2013. године у односу на јуни 2012. године више су за 1%.

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића  и дуван за 6,5%,  Храна и безалкохолна пића за 2,1%, Образовање за 1,8%, Рекреација и култура за 1,3%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 0,6%, Ресторани и хотели за 0,6%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,5%, Комуникација за 0,2%, Остала добра и услуге за 0,1%.

 

Детаљније информације о кретању цијена у јуну могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец јуни 2013. године.

 

 

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

јуни 2013/јуни 2012.

(%)

Цигарете - домаће

8,8

Цигарете - стране

6,8

Пшенично брашно

3,5

Вода

2,8

Лијекови

2,6

Млијеко

2,0

Одвоз смећа

1,3

Електрична енергија

0,4

Хљеб

0,4

Градски гас

0,0

Месо и месне прерађевине

-0,2

Супер 98

-1,2

Кафа

-1,3

Безоловни 95

-1,4

Дизел

-1,7

Уље

-2,1

Безалкохолна пића

-2,3

Јаја

-4,8

Шећер

-11,9

 

 

 

Индекс произвођачких цијена индустријских производа у БиХ у јуну 2013.

 

Подаци за укупан индекс

У јуну 2013. године у поређењу са мајем 2013. године произвођачке цијене индустријских производа за укупну индустрију ниже су за 0,3%, док су у односу на јуни  2012. године ниже за 2,5%.

Подаци за домаће тржиште

У јуну 2013. године у поређењу са мајем произвођачке цијене индустријских производа на домаћем тржишту ниже ниже су за 0,4%, док су у односу на јуни 2012. године ниже за 2,8%.

Подаци за страно тржиште

У јуну 2013. године у поређењу са мајем произвођачке цијене индустријских производа на страном тржишту ниже су за 0,2%, док су у односу на јуни 2012. године ниже за 2,8%.

Агрегати главних индустријских група (ГИГ-а) – општи индекс:

У јуну 2013. године у поређењу са мајем произвођачке цијене индустријских производа порасле су у Енергији за 0,1%, те у Нетрајним производима за широку употребу 0,2%. У истом периоду опале су произвођачке цијене у Интермедијарним производима за 0,6%, капиталним производима за 0,1%, те Трајним производима за широку употребу за 0,2%.

У јуну 2013. године у поређењу са јуном претходне године произвођачке цијене индустријских производа опале су у Енергији за 3,7%, Интермедијарним производима за 1,5%, Капиталним производима за 1,4%, Трајним потрошачким добарима за 0,6%, те Нетрајним потрошачким добрима за 0,3%.

Статистика туризма, мај 2013. и кумулатив за 2013.

У Босни и Херцеговини у мају 2013. туристи су остварили 92.813 посјете, што је више  за  31,6% у односу на април 2013. и  за  15,9% више у односу на мај 2012. године.

Туристи су остварили 183.305  ноћења, што је више за 30,5% у односу на април 2013. и за 9,7% више у односу на мај 2012. године. У укупно оствареном броју ноћења учешће домаћих туриста је 39,4% и 60,6% страних туриста.

Највише ноћења 41,1%, остварили су туристи из Турске (17,7%), Хрватске (12,8%) и Србије (10,6%). Туристи из осталих земаља остварили су 58,9% ноћења.

Просјечно задржавање туриста је 2,0 ноћи. Најдуже су се задржавали туристи из: Ирана са 6,0 ноћи и Русије 4,9 ноћи.

У периоду јануар – мај 2013. туристи су остварили 298.550 посјета,  што је више за 11,3% и 623.146  ноћења, што је више за 9,1% у односу на исти период 2012. године.

 

Прикупљање крављег млијека и производња млијечних производа, мај 2013.

 

У мају 2013 године  укупна количина прикупљеног крављег млијека је већа за 2,7%, количина произведеног млијека за пиће је већа за 11,3% и количина произведеног путера је већа за 22,7% у односу на исти период 2012. године.

 

Садржај млијечне масти у укупно прикупљеном крављем млијеку је већи за 2,1%, а садржај протеина је већи за 1,2% у односу на исти период 2012. године.

 

У истом периоду дошло је до смањења производње:

-          Врхња за 1,2%

-          Ферментираних млијечних производа за 9,2% и

-          Крављег сира за 17,6%.

 

 

НАПОМЕНА:

 

Смањена производња врхња, ферментираних млијечних производа и крављег сира је условила повећање производње путера и осталих жуто-масних производа.