Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар. јун 2013.

ИНДЕКС ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, МАЈ 2013.

ИНДЕКСИ ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ – УКУПНА ИНДУСТРИЈА

Укупна десезонирана индустријска производња у Босни и Херцеговини у мају 2013. у поређењу са априлом 2013. биљежи пад од 2,7%.

У мају 2013. у поређењу са мајем 2012. индустријска производња у Босни и Херцеговини, календарски прилагођена, биљежи раст за 6,5%.


ИНДЕКСИ ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ – ГЛАВНЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ГРУПЕ (ГИГ)


У мају 2013. у односу на април 2013. производња Капиталних производа  већа је за 22,6%, док је производња Нетрајних производа за широку потрошњу мања за 1,7%, Трајних производа за широку потрошњу мања за 2,6% и Енергије мања за 15,6%. Није забиљежена промјена у производњи Интермедијарних производа у текућем мјесецу.

У мају 2013. у односу на мај 2012. Капитални производи већи су за 37,3%, Нетрајни производи за широку потрошњу већи су за 16,0%, док су Интермедијарни производи мањи за 0,2%, Трајни производи за широку потрошњу мањи за 4,2% и Енергија је мања за 5,1%.

Агенција за статистику Босне и Херцеговине ће редовно објављивати сваки мјесец почевши од овог додатног саопштења са индексима за посљедњих 13 мјесеци.


СТАТИСТИКА РОБНЕ РАЗМЈЕНЕ СА ИНОСТРАНСТВОМ

У мјесецу мају 2013.године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 2 045,6 милиона КМ, од чега се на извоз односи 740,8 милиона КМ или 36,2%, а на увоз 1 304,8 милиона КМ или 63,8%.

У оквиру укупно оствареног спољнотрговинског робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 56,8%.


У периоду 01-05.2013.године, остварен је извоз у вриједности од 3 463,7 милиона КМ, што је за 10,8% више у односу на исти период претходне године.

У периоду 01-05.2013.године, остварен је увоз у вриједности од 6 008,4 милиона КМ, што је за 0,5% мање у односу на исти период претходне године.

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 57,6%.

У периоду 01-05.2013.године, спољнотрговински робни дефицит је износио 2 544,7 милиона КМ што је за 12,7% мање него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима SMTK класификације, у периоду 01-05.2013.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 760,7 милиона КМ (што је за 5,1% више него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Друмска возила» у вриједности од 254,4 милиона КМ (што је за 7,4% мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у периоду 01-05.2013.године је остварен у одсјеку 82 «Покућство и дијелови» у вриједности од 299 милиона КМ (што је за 14,9% више него у истом периоду претходне године). Структуру билансе по одређеним одсјецима SMTK класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести сљедеће:

У мјесецу мају 2013.године, највише се извозило у Хрватску и то у вриједности од 123 милиона КМ, што је у процентима 16,6% од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, такође значајан извоз у истом мјесецу остварен је у Србију и то у вриједности од 64,2 милиона КМ, што је у процентима 8,7 % од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу мају 2013.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 428,8 милиона КМ, што је у процентима 57,9% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 242,3 милиона КМ, што је у процентима 32,7% од укупног извоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 103,4 милиона КМ, што је у процентима 14 % од укупно оствареног извоза.

У периоду 01-05.2013.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 541,1 милион КМ, што је у процентима 15,6% од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом периоду остварен је у Хрватску и то у вриједности од 524,6 милиона КМ, што је у процентима 15,1% од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-05.2013.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 2 056,7 милиона КМ, што је у процентима 59,4% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 1 022,5 милиона КМ, односно 29,5% од укупног извоза.

У мјесецу мају 2013.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 182,1 милион КМ, што је у процентима 14% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 121 милиона КМ, што је у процентима 9,3% од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу мају 2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 615,3 милиона КМ, што је у процентима 47,2% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 318,7 милиона КМ, што је у процентима 24,4% од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 145,7 милиона КМ, што је у процентима 11,2% од укупно оствареног увоза.

У периоду 01-05.2013.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 761,4 милиона КМ, што је у процентима 12,7% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 532,6 милиона КМ, што је у процентима 8,9% од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-05.2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 2 841,4 милиона КМ, што је у процентима 47,3% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 1 362,4 милиона КМ, односно 22,7% од укупног увоза.

U оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 672,4 милиона КМ, што је у процентима 11,2% од укупно оствареног увоза.

Ако посматрамо робну размјену са главним трговинским партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до раста извоза у периоду 01-05.2013.године у односу на исти период претходне године и то у Хрватску у износу од 13,6%, Словенију 7,3%, Италију 6,6% и Њемачку 5,8%, док је дошло до пада извоза у Србију у износу од 6,2%.

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Италије у износу од 8,5%, док је дошло до пада увоза из Хрватске у износу од 10,2%, Словеније 3,7%, Србије 3,2% и Њемачке 1,8%.


Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС), односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити сљедеће:

У мјесецу мају 2013.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 171,4 милиона КМ, што износи 23,1% од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 108,1 милион КМ, што износи 14,6% од укупног извоза.

У периоду 01-05.2013.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 793,3 милиона КМ, што износи 22,9 % од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 489,5 милиона КМ, што износи 14,1% од укупног извоза.

У мјесецу мају 2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 243,4 милиона КМ, што износи 18,7% од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 154,7 милиона КМ, што износи 11,9 % од укупног увоза.

У периоду 01-05.2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 1 245,1 милион КМ, што износи 20,7 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 734,2 милион КМ, што износи 12,2 % од укупног увоза.


Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (КД/NACE Rev.2), могуће је уочити сљедеће:

У периоду 01-05.2013.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 2 953,7 милиона КМ, што чини 85,3 % од укупног извоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 532,2 милиона КМ, што износи 15,4 % од укупног извоза.

У периоду 01-05.2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија»  са укупном вриједношћу од 4 898,6 милиона КМ, што износи 81,5 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 712,6 милиона КМ, што износи 11,9 % од укупног увоза.


МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА

U статистици робне размјене са иностранством користе се три приступа односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и спољну и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, спољне и унутрашње обраде укључује и робу у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о спољнотрговинском робном промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј.различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичког уреда ЕУ). Такође, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.


ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ ИСПЛАЋЕНЕ НЕТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, АПРИЛ 2013.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за април 2013. године износила је 824 КМ, што показује пад плате од 0,9% у односу на децембар 2012. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за април 2013. у односу на исти мјесец прошле     године номинално је виша за 0,1%.

У поређењу са истим мјесецом 2012. године највеће повећање имао је сектор Информације и комуникације (J) за 4,1 индексни поен, слиједи га сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 3,9 индексних поена, те сектор Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (D) за 2,8 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Пословање некретнинама (L) за 5,6 индексних поена.

Ако се април 2013. упоређује са просјеком 2012. године највећи пораст је имао сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 2,5 индексних поена, слиједи га сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 2,4 индексна поена, те сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) за 1,9 индексних поена. Највећи пад је забиљежио сектор Образовање (P) за 2,8 индексних поена.


ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ БРУТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, АПРИЛ 2013.

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за април 2013. године износила је 1.287 КМ, што показује номинални пад за 0,9% у односу на децембар 2012. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за април 2013. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 0,1%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2012. године, имао је сектор Информације и комуникације (J) за 4,3 индексних поена, затим сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 3,8 индексних поена, те сектор Пољопривреда, шумарство и риболов (A) за 3,1 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Пословање некретнинама (L) за 5,2 индексна поена.

Ако се април 2013. упоређује са просјеком 2012. године највећи пораст је имао сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 2,6 индексних поена, затим сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 2,4 индексна поена, те сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) за 2 индексна поена. Највећи пад забиљежио је сектор Образовање (P)  за 2,9 индексних поена.

ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА, АПРИЛ 2013.

У априлу 2013. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 684.656, а од тога 281.641 жена. У односу на март 2013. године број укупно запослених у правним лицима се није мијењао, док се број запослених жена смањио за 0,2%.

У поређењу са априлом 2012. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама (L) са 5,1 индексних поена, затим сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) за 3,3 индексна поена, те сектор Дјелатности здравствене заштите и социјалне помоћи (Q) за 1,3 индексна поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пословање некретнинама (L) са 4,5 индексних поена, слиједи га сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) са 3,2 индексна поена, те сектор Вађење руда и камена (B) са 1,8 индексних поена.


РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ, АПРИЛ 2013.

У априлу 2013. године број регистрованих незапослених лица у БиХ износио је 549.567.

Број регистрованих незапослених у априлу 2013. у односу на март 2013. године се смањио за 0,7%, док се број незапослених жена у истом периоду, такође, смањио за 0,5%.

Ако као базну годину узмемо 2011. (2011=100) и упоредимо април 2013. са истим мјесецом 2012. године, уочити ћемо раст незапослености од 1,8 индексних поена или у апсолутном  износу број лица које се воде као незапослене повећао се за 9.241.

Ако поредимо регистроване незапослене по квалификацијској структури уочава се да је највећи број незапослених лица са ВКВ и КВ квалификацијом 194.322, затим слиједе лица са НК 159.662 и са средњом стручном спремом 139.897 лица.

Као незапослени води се најмањи број лица вишег образовања тј. ВШС 7.638, а слиједе их лица са високом школском спремом 35.216 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у регистрованим незапосленима износи 50,3% или у апсолутном износу 276.387 лица женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 83.532, са средњом спремом – 83.030 и са ВКВ и КВ квалификацијом 76.786 лица женског пола

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 30. септембра 2012. године, почетком децембра 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од марта 2012. до септембра 2012. године коначни, а за остале мјесеце 2012. и 2013. године привремени.


КОРЕКЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ПРВА ТРИ МЈЕСЕЦА 2013.

Агенција за статистику БиХ има обавезу да од 1.1.2013. године исказује податке по новој класификацији дјелатности КД 2010. Претходно објављени подаци о укупном броју запослених у БиХ за прва III мјесеца 2013. године, према КД 2010, представљали су привремене податке о броју запослених у БиХ. Подаци нису обухватали податке о запосленима у обрту и дјелатностима слободних професија јер нису достављени од стране једног од ентитета. Добијањем података и о броју запослених у обрту и дјелатностима слободних професија, претходни подаци  су кориговани и представљају коначне податке о укупном броју запослених у БиХ.


ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА, ЈАНУАР 2013.

У јануару 2013. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 687.710, а од тога 283.198 жена. У односу на децембар 2012. године број укупно запослених у правним лицима се повећао за 0,4%, а број запослених жена се повећао за 0,8%.

У поређењу са јануаром 2012. године највећи индекс запослења имали су сектори Пословање некретнинама (L) и Административне и помоћне услужне дјелатности (N) са 12,3 индексна поена, затим сектори Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) и Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) са 3,5 индексних поена, те сектор Умјетност, забава и рекреација (R) са 3,1 индексних поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пословање некретнинама (L) са 10,5 индексних поена, слиједи га сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) са 8,1 индексних поена, те сектори Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) и Умјетност, забава и рекреација (R) са 4 индексна поена.

ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА, ФЕБРУАР 2013.

У фебруару 2013. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 684.580, а од тога 282.115 жена. У односу на јануар 2013. године број укупно запослених у правним лицима се смањио за 0,5%, а број запослених жена се такође смањио за 0,4%.

У поређењу са фебруаром 2012. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама (L) са 8,6 индексних поена, затим сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) са 6,4 индексних поена, те сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) са 3,5 индексних поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пословање некретнинама (L) са 12,5 индексних поена, слиједи га сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) са 7,5 индексних поена, те сектор Умјетност, забава и рекреација (R) са 4,1 индексни поен.


ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА, МАРТ 2013.

У марту 2013. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 684.753, а од тога 282.113 жена. У односу на фебруар 2013. године број укупно запослених у правним лицима се није мијењао, као ни број запослених жена.

У поређењу са мартом 2012. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама (L) са 14,8 индексних поена, затим сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) са 3,9 индексних поена, те сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) са 3,3 индексна поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пословање некретнинама (L) са 22,4 индексних поена, слиједи га сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) са 8,3 индексних поена, те сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) са 3 индексна поена.


ИНДЕКСА ПОТРОШАЧКИХ ЦИЈЕНА У МАЈУ 2013. ГОДИНЕ

У мјесецу мају 2013. године у Босни и Херцеговини у односу на април 2013. укупан индекс потрошачких цијена је пао за 0,1%.

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (COICOP), у мају 2013. године у односу на април 2013. године, у просјеку је забиљежен пад у одјељцима Превоза за 0,9%, Остала добра и услуге за 0,4%  те Рекреација и култура за 0,1%.

Више цијене забиљежене су у одјељцима Одјеће и обуће за 3,3%, Храна и безалкохолна пића, Алкохолних пића и дувана, Намјештаја, кућанских уређаја и редовног одржавања куће за 0,1%.


Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

мај 2013/април 2013.

(%)

Млијеко

0,3

Безалкохолна пића

0,3

Кафа

0,2

Хљеб

0,0

Цигарете - стране

0,0

Вода

0,0

Електрична енергија

0,0

Одвоз смећа

0,0

Градски гас

0,0

Цигарете - домаће

0,0

Лијекови

-0,1

Пшенично брашно

-0,2

Месо и месне прерађевине

-0,7

Безоловни 95

-1,5

Јаја

-1,5

Дизел

-1,7

Супер 98

-1,8

Шећер

-2,5

Уље

-3,8



Годишња инфлација у мају 2013. године у Босни и Херцеговини била је 0,4%.

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у мају 2013. године у односу на мај 2012. године више су за 0,4%.

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића  и дуван за 6,5%, Образовање за 1,8%, Храна и безалкохолна пића за 1,3%,  Рекреација и култура за 0,8%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти и Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,6%, Остала добра и услуге и Комуникације за 0,2%, Ресторани и хотели за 0,5%.

Детаљније информације о кретању цијена у мају могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец мај 2013. године.

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

мај 2013/мај 2012.

(%)

Цигарете - домаће

8,8

Цигарете - стране

6,4

Пшенично брашно

3,5

Вода

2,9

Одвоз смећа

1,4

Електрична енергија

0,7

Хљеб

0,3

Уље

0,3

Млијеко

0,1

Градски гас

0,0

Месо и месне прерађевине

-0,1

Безалкохолна пића

-2,5

Кафа

-3,4

Лијекови

-3,4

Дизел

-5,1

Безоловни 95

-5,1

Супер 98

-6,0

Јаја

-8,2

Шећер

-11,3




УПОРЕДНИ НИВОИ ЦИЈЕНА ХРАНЕ, БЕЗАЛКОХОЛНИХ ПИЋА, АЛКОХОЛНИХ ПИЋА И ДУВАНА ЗА 37 ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА У 2012. ГОДИНИ


У овом саопштењу дат је приказ упоредних нивоа цијена хране, безалкохолних пића, алкохолних пића и дувана за 37 европских држава у 2012. години. Резултати истраживања су приказани као „индекси нивоа цијена“, који омогућавају поређење нивоа цијена земаља учесница и просјека Европске уније. Ако је индекс нивоа цијена већи од 100 земља се сматра релативно скупа у поређењу са просјеком ЕУ и обрнуто.

Ниво цијена хране и безалкохолних пића у Босни и Херцеговини у 2012. износио је 76% просјека ЕУ27. Посматрано на нивоу појединачних типова прехрамбених производа, ниво цијена хљеба и житарица износио је 73% просјека ЕУ27, меса 69% те млијека, сира и јаја 78%.

Ниво цијена алкохолних пића у Босни и Херцеговини у 2012. износио је 84% просјека ЕУ27, док је ниво цијена дувана најнижи те је износио 34% просјека ЕУ27.

БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД (БДП) И СТВАРНА ИНДИВИДУАЛНА ПОТРОШЊА (СИП) У СТАНДАРДУ КУПОВНЕ МОЋИ (СКМ) ЗА 2012. – прве процјене

Статистички уред Европске уније ЕУРОСТАТ објавио је податке о Бруто домаћем производу (БДП) по становнику, изражен у стандарду куповне моћи (СКМ), а односи се на 27 земаља чланица ЕУ, три чланице EFTA, једну земљу приступницу (Хрватска),  четири земље кандидата за чланство (Турска, Македонија, Црна Гора и Србија) и двије земље потенцијални кандидати за чланство (Босна и Херцеговина, Албанија).

Према првим прелиминарним процјенама ЕУРОСТАТ-а за 20121. годину вриједност БДП-а по становнику израженог у стандарду куповне моћи2 (СКМ) кретао се од 47% до 271% просјека ЕУ27 у земљама чланицама Европске уније.

Највиша вриједност БДП по становнику забиљежена је у Луксембургу3 два и по пута изнад просјека ЕУ27.

Земље кандидати (Турска, Македонија, Црна Гора и Србија) су знатно испод просјека садашњих земаља чланица (45% до 65%), а БДП по становнику Хрватске износи око 39% испод просјека ЕУ27.

Босна и Херцеговина се налази на посљедњем мјесту са БДП-ом по становнику у СКМ који износи само 28% просјека ЕУ27.

Стварна индивидуална потрошња по становнику у земљама чланицама ЕУ кретала се у распону од 48% у Румунији до 141% просјека ЕУ27 у Луксембургу.

ТУРИЗАМ, АПРИЛ 2013.

У Босни и Херцеговини у априлу 2013. туристи су остварили 70.532 посјете, што је више  за  22,8% у односу на март 2013. и за 12,5% више у односу на април 2012. године.

Туристи су остварили 140.483  ноћења, што је више за 20,6% у односу на март 2013. и за 16,4% више у односу на април 2012. године. У укупно оствареном броју ноћења учешће домаћих туриста је 38,1% и 61,9% страних туриста.

Највише ноћења 46,6%, остварили су туристи из Хрватске (17,8%), Турске (17,1%) и Србије (11,7%).

Просјечно задржавање туриста је 2,0 ноћи. Најдуље су се задржавали туристи из: Кипра 6,2 дана,  Русије 5,4 дана, Кувајта 3,7 и Индије 3,5 дана.

У периоду јануар – април  2013. туристи су остварили 205.737 посјета,  што је више за 9,3% и 439.841 ноћења, што је више за 8,9% у односу на исти период 2012. године.

ВИТАЛНА СТАТИСТИКА – ПРЕТХОДНИ ПОДАЦИ ЗА ПРВА ТРИ МЈЕСЕЦА 2013. ГОДИНЕ


Према претходним подацима, током прва три мјесеца 2013. године у Босни и Херцеговини регистровано је 7 028 живорођених беба, што у односу на исти период 2012. године показује смањење броја живорођених за 6,18%. Током прва три мјесеца 2013. године, умрло је 9 339 лица, што је повећање броја умрлих за 4,74% у односу на исти период претходне године.

У прва три мјесеца 2013. године, у Босни и Херцеговини склопљено је 2 980, а разведена 343 брака. У поређењу са истим периодом 2012. године, број склопљених бракова мањи је за 1,75%, а број разведених бракова смањен је за 2,83%.

ГРАНИЧНИ ПРОМЕТ ПУТНИКА И ПУТНИЧКИХ ДРУМСКИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА I КВАРТАЛ  2013.

У улазу у Босну и Херцеговину у I кварталу 2013. године гранични промет путника износио је 4.049.684 путника.

У структури укупног броја путника који су ушли у БиХ, 41% се односи на домаће путнике, а 59% на стране путнике.

У односу на врсту саобраћаја, 98,5% граничног промета путника се односи на друмски гранични промет.

У улазу у Босну и Херцеговину у I кварталу 2013. године гранични промет путничких друмских моторних возила износио је 1.521.661 возила.



СТАТИСТИКА САОБРАЋАЈА - I КВАРТАЛ 2013. ГОДИНЕ

У друмском превозу робе број пређених километара возила у I кварталу 2013. године у односу на I квартал претходне године већи је за 1,7 %.

Посматрајући друмски превоз путника пређени километри возила већи су за 3,5 %.

У градско-приградском превозу у I кварталу 2013. године у односу на исти квартал претходне године пређени километри возила мањи су за 0,4 %.

У жељезничком превозу робе опсег превезене робе у I кварталу 2013. године већи је за 12,4%.

Број превезених путника жељезницом у I кварталу 2013. године мањи је за 6,1%.

Број превезених путника у ваздушном саобраћају већи је за 14,1 % у односу на исти квартал претходне године.

Број писмоносних пошиљки у I кварталу 2013. мањи је за 4,6 % , а број пакетских пошиљки је мањи  за 5,8%.


СТАТИСТИКА ПРЕВОЗА И СКЛАДИШТЕЊА ЗА I КВАРТАЛ 2013.

У  првом кварталу 2013. укупан промет услужних дјелатности превоза и складиштења у БиХ мањи је за 17,0% од промета оствареног у четвртом кварталу 2012. године.

Највећи пад оствареног промета забиљежен је у области копненог превоза и цјевоводног транспорта за 20,1%, док је у области складиштење и помоћне дјелатности у  превозу остварен раст промета за 15,8% у односу на четврти квартал 2012. године.

Највеће учешће у промету услужних дјелатности превоза и складиштења  у првом кварталу 2013. године остварено је у области копненог превоза и цјевоводног транспорта (87,5%), потом слиједе области складиштење и помоћне дјелатности у превозу (12,2%), те ваздушни превоз са учешћем од 0,3% .

У поређењу са истим периодом претходне године у првом кварталу 2013. забиљежен је раст оствареног промета услужних дјелатности превоза и складиштења за 3,0%. Највећи пораст промета остварен је у области складиштење и помоћне дјелатности у превозу за 40,1% , док је у области ваздушног превоза забиљежен пад од 24,2%.


ПРИКУПЉАЊЕ КРАВЉЕГ МЛИЈЕКА И ПРОИЗВОДЊИ МЛИЈЕЧНИХ

ПРОИЗВОДА, АПРИЛ 2013.


У априлу 2013. године  укупна количина прикупљеног крављег млијека је мања за 1,7%, док је производња млијека за пиће била већа за 1,8% у односу на исти период 2012. године.

Садржај млијечне масти у укупно прикупљеном крављем млијеку је већи за 1,3%, док је садржај протеина остао исти у односу на исти период 2012. године.

У истом периоду је дошло до повећања производње:

-          Врхња за 7,1% и

-          Путера и осталих жуто-масних производа за 26,7%.

У датом периоду биљежи се смањење производње  крављег сира за 12,9% и ферментисаних млијечних производа за 3,5%.


ТЕМАТСКИ БИЛТЕН СТРУКТУРНЕ ПОСЛОВНЕ СТАТИСТИКЕ 2010.

Агенција за статистику БиХ објављује билтен „Структурне пословне статистике 2011 “ за већи дио економије Босне и Херцеговине. Билтен садржи коначне резултате о структурним варијаблама и индикаторима који су урађени на основу података „Годишњег структурног пословног статистичког истраживања за предузећа - СПС“ које су заједнички провеле статистичке институције у Босни и Херцеговини (Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС-а) и који су у складу са важећим стандардима ЕУ у овој области статистике, као и складу са ЕУ класификацијом економских активности NACE Rev 2.

Билтен се састоји од два дијела. У првом дијелу су дата основна методолошка објашњења  са дефиницијама варијабли и индикатора како би се омогућило правилно и лакше кориштење приказаних података. Други дио садржи табеле са подацима за 2011. годину и графичке приказе, као и упоредни преглед СПС података за 2011. и 2010. годину за дјелатности које су обухваћене у истраживању за обје године.