Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар, април 2013.

Индекс обима индустријске прозиводње, март 2013.

 

ИНДЕКСИ ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ – УКУПНА ИНДУСТРИЈА

Укупна десезонирана индустријска производња у Босни и Херцеговини у марту 2013. у поређењу са фебруаром 2013. биљежи раст од 0,2%.

У марту 2013. у поређењу с мартом 2012. индустријска производња у Босни и Херцеговини, календарски прилагођена, биљежи раст за 7,6%.

ИНДЕКСИ ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ – ГЛАВНЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ГРУПЕ (ГИГ)

У марту 2013. у односу на фебруар 2013. производња Трајних производа за широку потрошњу већа је за 24,5%, производња Енергије је већа за 3,1%, Капиталних производа је већа за 0,6%, Нетрајних производа за широку потрошњу већа за 0,1%, док је производња Интермедијарних производа мања за 5%.

У марту 2013. у односу на март 2012. производња Трајних производа за широку потрошњу већа је за 44,2%, Капиталних производа већа је за 22,4%, Енергије је већа за 11,6%, производња Нетрајних производа за широку потрошњу већа је за 7,7% док производња Интермедијарних производа биљежи пад од 8%.

ОБЈАШЊЕЊЕ:

Десезонирани индекси

Појам десезонирани индекси подразумијева да су подаци прилагођени за сезону и календарске дане. У складу са препорукама Еуростата подаци који се упоређују с подацима од претходног мјесеца (мјесечноskladu s preporukama Eurostata su поређење према терминологији и пракси Еуростата) презентују се у десезонираном облику индекса индустријске производње или из њих израчунаних стопа раста.

Календарски прилагођени индекси

Појам календарски прилагођени индекси подразумијева да су подаци прилагођени за утицај календарских и радних дана. У складу са препорукама Еуростата подаци који се упоређују с подацима од истог периода претходне године (годишње поређење према терминологији и пракси Еуростата) презентују се у календарски прилагођеном облику индекса индустријске производње или из њих израчунаних стопа раста.

Робна размјена БиХ с иностранством, март 2013.

У мјесецу марту 2013.године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 1 963,2 милиона КМ, од чега се на извоз односи 682,6 милиона КМ или 34,8%, а на увоз 1 280,5 милиона КМ или 65,2%.

 

У оквиру укупно оствареног спољнотрговинског робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 53,3%.

У периоду 01-03.2013.године, остварен је извоз у вриједности од 1 935,7 милиона КМ, што је за 9,7% више у односу на исти период претходне године.

 

У периоду 01-03.2013.године, остварен је увоз у вриједности од 3 428,5 милиона КМ, што је за 0,6% више у односу на исти период претходне године.

 

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 56,5%.

 

U периоду 01-03.2013.године, БиХ је у робном промету са иностранством остварила укупан трговачки дефицит у вриједности од 1 492,8 милиона КМ што је за 9,3% мање него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима SMTK класификације, у периоду 01-03.2013.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 501,6 милиона КМ (што је за 17,5% више него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Друмска возила» у вриједности од 138,9 милиона КМ (што је за 4,7% мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у периоду 01-03.2013.године је остварен у одсјеку 82 «Намјештај и дијелови» у вриједности од 171,1 милион КМ (што је за 3,9% више него у истом периоду претходне године). Структуру биланса по одређеним одсјецима СМТК класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести слиједеће:

 

У мјесецу марту 2013.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 104,6 милиона КМ, што је у процентима 15,3% од укупно оствареног извоза. Од комшијских земаља, највећи извоз у истом мјесецу остварен је у Хрватску и то у вриједности од 104,1 милион КМ, што је у процентима 15,2% од укупног извоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу марту 2013. године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 389,8 милиона КМ, што је у процентима 57,1% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 215,5 милиона КМ, што је у процентима 31,6% од укупног извоза.

У периоду 01-03.2013.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 319,2 милиона КМ, што је у процентима 16,5% од укупно оствареног извоза. Од комшијских земаља, највећи извоз у истом периоду остварен је у Хрватску и то у вриједности од 287 милиона КМ, што је у процентима 14,8% од укупног извоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-03.2013.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 1 159,3 милиона КМ, што је у процентима 59,9% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 545,9 милиона КМ, односно 28,2% од укупног извоза.

 

У мјесецу марту 2013.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 163,3 милиона КМ, што је у процентима 12,8% од укупно оствареног увоза. Од комшијских земаља, такође значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 113,5 милиона КМ, што је у процентима 8,9% од укупног увоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу марту 2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 598,5 милиона КМ, што је у процентима 46,7% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 290,3 милиона КМ, што је у процентима 22,7% од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 142,5 милиона КМ, што је у процентима 11,1% од укупно оствареног увоза.

 

У периоду 01-03.2013.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 413,6 милиона КМ, што је у процентима 12,1% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 284,6 милиона КМ, што је у процентима 8,3% од укупног увоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-03.2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 1 619,6 милиона КМ, што је у процентима 46,9% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 733,6 милиона КМ, односно 21,4% од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 375,7 милиона КМ, што је у процентима 11% од укупно оствареног увоза.

 

Ако посматрамо робну размјену са главним трговачким партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до пада извоза у периоду 01-03.2013.године у односу на исти период претходне године и то у Србију у износу од 9,6%, док је дошло до раста извоза у Хрватску у износу од 20,5%, Словенију 7,4%, Њемачку 4% и Италију 2,4%.

 

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Италије у износу од 11,7%, док је дошло до пада увоза из Хрватске у износу од 13,9%, Њемачке 2,9%, Србије 1,3% и Словеније 1,1%.

 

Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС), односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити слиједеће:

У мјесецу марту 2013. године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 153,2 милиона КМ, што износи 22,4% од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 105,3 милиона КМ, што износи 15,4% од укупног извоза.

 

У периоду 01-03.2013.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 443,1 милион КМ, што износи 22,9 % од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такођер у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 251,2 милиона КМ, што износи 13% од укупног извоза.

 

У мјесецу марту 2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 268 милиона КМ, што износи 20,9% од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такођер у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 155,1 милион КМ, што износи 12,1 % од укупног увоза.

 

У периоду 01-03.2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 780,5 милиона КМ, што износи 22,8 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такођер у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 417,2 милиона КМ, што износи 12,2 % од укупног увоза.

 

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (КД/NACE Rev.2), могуће је uočiti slijedeće:

 

У периоду 01-03.2013.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 1 656,5 милиона КМ, што чини 85,6 % од укупног извоза.

 

У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (Ц24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 298 милиона КМ, што износи 15,4 % од укупног извоза.

 

У периоду 01-03.2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» са укупном вриједношћу од 2 712,6 милиона КМ, што износи 79,1 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 391 милион КМ, што износи 11,4 % од укупног увоза.

 

 

МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА

У статистици робне размјене са иностранством користе се три приступа, односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и спољну и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, спољне и унутрашње обраде укључује и робу у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о спољнотрговачком робном промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј.различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичке канцеларије ЕУ). Такође, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених, фебруар 2013.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за фебруар 2013. године износила је 815 КМ, што показује пад плате од 1,9% у односу на децембар 2012. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за фебруар 2013. у односу на исти мјесец прошле године номинално је нижа за 0,4%.

У поређењу са истим мјесецом 2012. године највеће повећање имао је сектор Пољопривреда, шумартво и риболов (А) за 5,6 индексних поена, слиједи га сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања  (K) за 4,2 индексна поена, те сектор Умјетност, забава и рекреација (R) за 4,0 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Производња и снабдијевање ел.енергијом, гасом, паром и климатизација (D) за 2,9 индексна поена.

Ако се фебруар 2013. упоређује са просјеком 2012. године највећи пораст је имао сектор Умјетност, забава и рекреација (R) zа 4,5 индексна поена, затим сектори Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 3,6 индексна поена, и Превоз и складиштење (H) за 1,9 индексна поена. Највећи пад је забиљежио сектор Остале услужне дјелатности (S) за 7 индексних поена.

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, фебруар 2013.

 

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за фебруар 2013. године износила је 1.272 КМ, што показује номинални пад за 2,1% у односу на децембар 2012. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за фебруар 2013. у односу на исти мјесец прошле године номинално је нижа за 0,4%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2012. године, имао је сектор Пољопривреда, шумарство и риболов (А) за 5,3 индексна поена, затим сектор Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (K) за 4,6 индексна поена, те сектор Превоз и складиштење (H) за 4,1 индексни поен. Највећи пад забиљежио је сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) за 4,4 индексна поена.

Ако се фебруар 2013. упоређује са просјеком 2012. године највећи пораст је имао сектор Умјетност, забава и рекреација (S) за 4,1 индексни поен, затим сектор Административне, помоћне и услужне дјелатности (N) за 3,3 индексна поена, те сектор Превоз и складиштење (H) за 2,5 индексна поена. Највећи пад забиљежио је сектор Остале услужне дјелатности (S) за 7,3 индексна поена.

Запослени по дјелатностима, фебруар 2013.

У фебруару 2013. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 648.354, а од тога 264.640 жена. У односу на јануар 2013. године број укупно запослених у правним лицима се смањио за 0,5%, а број запослених жена се такође смањио за 0,4%.

У поређењу са фебруаром 2012. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама (L) са 8,6 индексних поена, затим сектор Административне и помоћне услужне дјелатности (N) са 6,7 индексних поена, те сектор Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (O) са 3,5 индексних поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пословање некретнинама (L) са 12,5 индексних поена, слиједи га сектор Стручне, научне и техничке дјелатности (M) са 8,1 индексних поена, те сектор Умјетност, забава и рекреација (R) са 4,2 индексна поена.

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 30. септембра 2012. године, почетком децембра 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од марта 2012. до септембра 2012. године коначни, а за остале мјесеце 2012. и 2013. године привремени.

Регистрована незапосленост, фебруар 2013.

У фебруару 2013. године број регистрованих незапослених лица у БиХ износио је 554.489.

Број регистрованих незапослених у фебруару 2013. у односу на јануар 2013. године се смањио за 0,1%, док се број незапослених жена у истом периоду, такође, смањио за 0,1%.

Ако као базну годину узмемо 2011. (2011=100) и упоредимо фебруар 2013. са истим мјесецом 2012. године, уочит ћемо раст незапослености од 2,1 индексни поен или у апсолутном  износу број лица које се воде као незапослене повећао се за 10.842.

Ако поредимо регистроване незапослене по квалификационој структури уочава се да је највећи број незапослених лица са ВКВ и КВ квалификацијом 196.715, затим слиједе лица са НК 161.153 и са средњом стручном спремом 141.224 лица.

Као незапослени води се најмањи број лица вишег образовања тј. ВШС 7.656, а слиједе их лица са високом школском спремом 34.681 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у регистрованим незапосленима износи 50,2% или у апсолутном износу 278.256 лица женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 84.051, са средњом спремом – 83.803 и са ВКВ и КВ квалификацијом 77.647 лица женског пола.

 

 

Индекс потрошачких цијена, март  2013.

 

У мјесецу марту 2013. године у Босни и Херцеговини у односу на фебруар 2013. укупан индекс потрошачких цијена порастао је за 0,1%.

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (COICOP), у марту 2013. године у односу на фебруар 2013. године, у просјеку је забиљежен раст у одјељцима Одјеће и обуће за 1,2%, Рекреације и културе за 0,5%, Алкохолних пића и дувана за 0,2%, Осталих добара и услуга за 0,2%, Хране и безалкохолних пића, Намјештаја, кућанских уређаја и редовног одржавања куће, те Превоза за по 0,1% у сваком.

 

Ниже цијене забиљежене су у одјељцима становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 0,4% и Здравство за 0,3%.

 

 

 

 

Ostali odjeljci bez promjena cijena

 

Posmatrano po odjeljcima prema namjeni potrošnje (COICOP), u augustu 2011. godine u odnosu na juli 2011. godine, u ostalim odjeljcima, u prosjeku, nisu zabilježene promjene cijena.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

март 2013/фебруар 2013.

(%)

Безоловни 95

0,9

Безалкохолна пића

0,6

Пшенично брашно

0,5

Супер 98

0,5

Цигарете - стране

0,5

Месо и месне прерађевине

0,1

Вода

0,0

Одвоз смећа

0,0

Градски гас

0,0

Цигарете - домаће

0,0

Хљеб

0,0

Млијеко

-0,2

Јаја

-0,4

Дизел

-0,5

Лијекови

-0,5

Електрична енергија

-0,5

Кафа

-1,5

Шећер

-2,5

Уље

-2,8

 

 

 

 

Годишња инфлација у марту 2013. године у Босни и Херцеговини била је 0,6%.

 

Цијене производа и услуга који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у марту 2013. године у односу на март 2012. године више су за 0,6%.

 

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића  и дуван за 6,6%,  Храна и безалкохолна пића за 1,4%, Образовање за 1,8%,  Становање, вода, елекктрична енергија, гас и други енергенти за 1,1%, Рекреација и култура за 0,9%, Остала добра и услуге за 0,7%, Ресторани и хотели за 0,3%, Комуникације за 0,1%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,1%.

 

Детаљније информације о кретању цијена у марту могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец март 2013. године.

 

 

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

март 2013/март 2012.

(%)

Уље

10,2

Цигарете - домаће

9,0

Цигарете - стране

7,4

Вода

5,8

Одвоз смећа

4,6

Пшенично брашно

4,1

Лијекови

2,7

Безалкохолна пића

2,1

Супер 98

2,0

Безоловни 95

1,2

Месо и месне прерађевине

1,0

Хљеб

0,5

Електрична енергија

0,3

Градски гас

0,0

Млијеко

-0,3

Кафа

-3,3

Дизел

-3,4

Јаја

-5,5

Шећер

-8,3

 

 

 

Доласци и ноћења, смјештајни капацитети, фебруар 2012.

 

У Босни и Херцеговини у фебруару 2013. године туристи су остварили 41.095 посјета, што је више за 12,1% у односу на јануар 2013. године и више за 25,9% у односу на фебруар 2012. године.

 

Туристи су остварили 93.383 ноћења, што је више за 4,4% у односу на јануар 2013. и више за 16,3% у односу на фебруар 2012.године. У укупно оствареном броју ноћења учешће домаћих туриста је 45,1% и 54,9% страних туриста.

 

У структури ноћења страних туриста у фебруару 2013. највише ноћења остварили су туристи из Србије (28,5%), Хрватске (20,2%),Словеније (9,6%), што је укупно 58,3%. Туристи из осталих земаља остварили су 41,7% ноћења.

 

Просјечно задржавање туриста је 2,3 ноћи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту су туристи из: Украјине са просјечним задржавањем од 4,8 дана, Кувајта са 4,7 дана и Русије са 4,1 даном.

 

Према врсти смјештајног објекта највећи број ноћења остварен је у оквиру дјелатности Хотели и сличан смјештај са учешћем од 91,6 %.

 

У периоду јануар – фебруар 2013. туристи су остварили 77.749 посјета, што је више за 9,5% и 182.789  ноћења, што је више за 7,2% у односу на исти период 2012. године.

 

 

Први пут регистрована друмска моторна возила, 2012.

У 2012. години први пут је регистровано 60 912 друмских моторних возила, што је за 0,7% више у односу на претходну годину.

 

Од укупног броја први пут регистрованих друмских моторних возила у 2012. години  82 % односи се на путничка возила, 7 %  на теретна возила, а 11 %  на све остале категорије возила.

 

Посматрано по типу погонске енергије, 79,1 % возила користи дизел, 20,8 % бензин.

 

Регистрована друмска моторна возила, 2012.

У 2012. години регистровано је укупно 779 130 друмских моторних возила, што је за 8,7% мање у односу на претходну годину.

Од укупног броја регистрованих друмских моторних возила у 2012. години, 85 % односи се на путничка возила, 9 %  на теретна возила, а 6 %  на све остале категорије возила.

Од укупног броја регистрованих друмских моторних возила, 7,8 % односи се на први пут регистрована друмска моторна возила у 2012. години.

 

 

 

 

Превоз и складиштење, IV квартал 2012.

 

У  четвртом кварталу 2012. године укупан промет услужних дјелатности превоза и складиштења у БиХ мањи је за 6,6% од промета оствареног у трећем кварталу 2012.

Највећи пад оствареног промета забиљежен је у области ваздушног превоза за 45,5%, док је у области складиштење и помоћне дјелатности у  превозу пад износио 12,9% у односу на трећи квартал 2012.

Највеће учешће у промету услужних дјелатности превоза и складиштења  у четвртом кварталу 2012. године остварено је у области копненог превоза и цјевоводног транспорта (91,0%), потом слиједе области складиштење и помоћне дјелатности у превозу (8,7%), те ваздушни превоз са учешћем од 0,3% .

У поређењу са истим периодом претходне године у четвртом кварталу 2012. забиљежен је раст оствареног промета услужних дјелатности превоза и складиштења за 15,2%. Највећи пораст промета остварен је у области копненог превоза и цјевоводног транспорта за 21,4% , док је у области ваздушног превоза забиљежен пад од 43,0%.

U периоду јануар – децембар 2012. укупан промет услужних дјелатности превоза и складиштења у БиХ већи је за 12,5% у односу на промет остварен у  2011. години.

 

Статистика саобраћаја, IV квартал 2012.

У друмском превозу робе, број пређених километара возила у IV кварталу 2012. године, у односу на IV квартал претходне године, већи је за 9,2%.

Посматрајући друмски превоз путника, пређени километри возила мањи су за 0,9%.

У градско-приградском превозу, пређени километри возила мањи су за 1,8%.

У жељезничком превозу робе, опсег превезене робе већи је за 5,9%.

Број превезених путника жељезницом већи је за 25,7%.

Број превезених путника у ваздушном превозу већи је за 2,5%.

Број писмоносних пошиљки већи је за 15,6 % , а број пакетских пошиљки мањи је за 3,2% .

 

 

 

Дистрибутивна трговина, IV квартал 2012.

 

Укупан промет дистрибутивне трговине у БиХ за IV квартал 2012. године износио је 6 милијарди и 239 милиона КМ што је за 8,2% мање у односу на претходни квартал (III квартал 2012. године) и мање за 6,2% у односу на исти квартал (IV квартал) претходне године.

У IV кварталу 2012. године остварени промет у трговини и одржавању моторних возила и трговини на мало моторним горивима мањи је за 9,1% у односу на претходни квартал (III квартал 2012. године), те за 12,5% мањи у односу на исти квартал (IV квартал) претходне године.

У трговини на велико остварен је укупан промет од 3 милијарде и 947 милиона КМ што је за 8,1% мање у односу на претходни квартал (III квартал 2012. године), те за 6,9% мање у односу на исти квартал (IV квартал) претходне године.

Укупан промет у трговини на мало за IV квартал 2012. износио је 1 милијарду и 207 милиона КМ и мањи је за 6,8% у односу на претходни квартал (III квартал 2012. године), те за 1,1% мањи у односу на исти квартал (IV квартал) претходне године.

Укупан промет дистрибутивне трговине у БиХ за  2012. годину износио је 24 милијарде и 356 милиона КМ што је за 5,6% мање у односу на 2011. годину.

У поређењу са претходном (2011.) годином највећи пад промета од 8,9% остварен је у трговини и одржавању моторних возила и трговини на мало моторним горивима, слиједе области трговине на велико са смањењем од 6,7% и трговина на мало са 0,4%.

 

Прикупљање крављег млијека и производња млијечних производа, фебраур 2013.

 

У фебруару 2013. године укупна количина прикупљеног крављег млијека већа је за 4,2% и садржај млијечне масти већи је за 0,5% у односу на исти период 2012. године, док је садржај протеина мањи за 2,1%.

У истом периоду биљежи се повећање производње млијека за пиће за 3,5% и повећање производње путера и осталих жуто масних производа за 60,4%, док је у истом периоду дошло до смањења производње  врхња за 0,8%, крављег сира за 11,3%, и ферментираних млијечних производа за 5,4%.

НАПОМЕНА ЗА САОПШТЕЊЕ

Користећи се Регулативом 97/80 везаном за статистике млијека дошло је до преласка одређеног броја млијечних производа са одређеном количином млијечне масти из једне групе производа у другу. То је узроковало повећање индекса код путера и осталих жуто масних производа у односу на прошлу годину.

 

Климатске промјене- температура ваздуха и атмосферске падавине, 2000- 2012.

 

Слиједећи потребу праћења и извјештавања о климатским промјенама, Агенција за статистику Босне и Херцеговине је у сарадњи с Федералним хидрометеоролошким заводом ФБиХ и Републичким хидрометеоролошким заводом РС обезбиједила податке о температурама ваздуха и атмосферским падавинама за период 2000- 2012. године.

Редовно мјерење температура потврђује 100 годишњи свјетски линеарни тренд пораста просјечне годишње температуре, од 0,74°C.

У Босни и Херцеговини тај пораст износи 0,06 0C за период 2000 – 2012. Постоји благо повећање просјечних количина падавина у Босни и Херцеговини, које износи 0,0024 l/m2.

Цијене енергената, II полугодиште 2012.

 

Просјечна цијена електричне енергије са укљученим свим таксама за домаћинства, из скупине купаца потрошње између 2 500 и 5 000 kWh  у другом полугодишту 2012. године, износила  је 15,85 фенинга/kWh, што је за 1,2% више него у првом полугодишту 2012.

Просјечна цијена електричне енергије без пореза на додану вриједност за индустрију, из групе купаца потрошње између 500 и 2 000 MWh, у другом полугодишту 2012. године износила је 13,0 фенинга/kWh, што је за 2,6% више него у првом полугодишту 2012.

У периоду јули-децембар 2012. године није било промјене продајне цијене гаса, те је просјечна цијена природног гаса са укљученим свим таксама за домаћинства, у другом полугодишту 2012. године износила 30,2 KМ/GЈ, (Конвертибилних марака по Гига Џулу), а просјечна цијена природног гаса без  пореза на додану вриједност за индустрију износила  је 30,8  KM/GJ.