Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар, фебруар 2013.

Робна размјена БиХ с иноземством, јануар 2013.

 

 

У мјесецу јануару 2013.године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 1 627,7 милиона КМ, од чега се на извоз односи 606,7 милиона КМ или 37,3 %, а на увоз 1 021 милион КМ или 62,7 %.

Извоз у јануару 2013.године је за 8,4 % већи него у јануару претходне године.

Увоз у јануару 2013.године је за 2,3 % већи него у јануару претходне године.

У оквиру укупно оствареног вањскотрговинског робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 59,4 %.

Вањскотрговински робни дефицит у мјесецу јануару 2013.године износио је 414,3 милиона КМ што је за 5,4 % мање него у истом мјесецу претходне године. Посматрано према одсјецима СМТК класификације, у јануару 2013.године, највећи дефицит је забиљежен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 158,4 милиона КМ (што је за 6,9 % више него у јануару претходне године) и у одсјеку 78 «Друмска возила» у вриједности од 35,3 милиона КМ (што је за 9,5 % мање него у јануару претходне године). Највећи суфицит у јануару 2013.године је остварен у одсјеку 82 «Кућански апарати и дијелови» у вриједности од 58,4 милиона КМ (што је за 11 % више него у јануару претходне године). Структуру биланса по одређеним одсјецима СМТК класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности БиХ (КД/НАЦЕ Рев.2), могуће је уочити сљедеће:

У мјесецу јануару 2013.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 533,6 милиона КМ, што чини 88 % од укупног извоза.

            У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у одјељку (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 96,3 милиона КМ, што износи 15,9 % од укупног извоза.

            У мјесецу јануару 2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» са укупном вриједности од 804,5 милиона КМ, што износи 78,8 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у одјељку  (C10) «Производња прехрамбених производа и пића» са укупном вриједношћу од 130,8 милиона КМ, што износи 12,8 % од укупног увоза.

У погледу географске дистрибуције робног промета БиХ са иностранством, могуће је навести сљедеће:

У мјесецу јануару 2013.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 109,2 милиона КМ, што је у процентима 18 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом мјесецу остварен је у Хрватску и то у вриједности од 84,3 милиона КМ, што је у процентима 13,9 % од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групацијама, у мјесецу јануару 2013.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 383,4 милиона КМ, што је у процентима 63,2 % од укупно оствареног извоза. Значајан извоз остварен је такође у земље CEFTA-е у вриједности од 149,5 милиона КМ, што је у процентима 24,6 % од укупног извоза.

            У мјесецу јануару 2013.године, највише се увозило из Русије и то у вриједности од 125,5 милиона КМ, што је у процентима 12,3 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, највећи увоз у истом мјесецу остварен је из Хрватске и то у вриједности од 120,9 милиона КМ, што је у процентима 11,8 % од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групацијама, у мјесецу јануару 2013.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 483,5 милиона КМ, што је у процентима 47,4 % од укупног увоза. У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 112,7 милиона КМ, што је у процентима 11 % од укупно оствареног увоза. Значајан увоз остварен је такође из земаља CEFTA-е у вриједности од 211,1 милион КМ, што је у процентима 20,7 од укупног увоза.

Посматрано према главним трговинским партнерима БиХ могуће је уочити да је дошло до раста извоза у мјесецу јануару у односу на исти мјесец претходне године код извоза у Хрватску у износу од 18,5 %, Словенију 12,3 %, Италију 6,5 % и Њемачку 6,2 %, док је дошло до пада извоза у Србију у износу од 5,9 %.

Посматрајући јануар 2013.године у односу на јануар 2012.године могуће је уочити да је дошло до раста увоза роба из Италије у износу од 24,5 %, Србије 11,7 %, Њемачке 9,7 %, Словеније 9,3 %, док је дошло до пада увоза из Хрватске у износу од 13,2 % и Русије 4,9 %.

 

Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС) односно Царинске тарифе БиХ могуће је уочити сљедеће важније тенденције:

У мјесецу јануару 2013.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједности од 137,4 милиона КМ, што износи 22,6 % од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору XX «Разни производи» са укупном вриједности од 71,5 милиона КМ, што износи 11,8 % од укупног извоза.

У мјесецу јануару 2013.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједности од 252,3 милиона КМ, што износи 24,7 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједности од 128,7 милиона КМ, што износи 12,6 % од укупног увоза.

 

МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА: У статистици вањске трговине користе се три приступа односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и вањску и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, вањске и унутрашње обраде укључује и залихе робе у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о вањскотрговинском промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј.различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичке канцеларије ЕУ). Такођер, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

 

 

Индекси извозних и увозних цијена БиХ, IV квартал 2012.

 

 

Према привременим подацима за 2012. годину  може се примијетити да је дошло до пораста  извозних цијена у износу од 9,3% у односу 2011. годину. Највећи пораст се може примијетити у области C12 „Производња дуванских производа“ у износу од 29,5%. Што се тиче увозних цијена и ту се може примијетити раст од 13,2%, од чега је највећи пораст у области B06 „Вађење сирове нафте и природног плина“ у износу од 46,4%.

Према привременим подацима за четврти квартал 2012. године  можемо примијетити да је дошло до пораста  извозних цијена у износу од 10,2% у односу на 2011. годину.

Посматрајући подручја Класификације дјелатности БиХ, може се уочити да је дошло до пораста извозних цијена у подручју „Пољопривреда, шумарство и риболов“ у износу од 12%, „Вађење руда и камена“ у износу од 11,2%,  те „Прерађивачка индустрија“ у износу од 10,2%. 

Према привременим подацима за четврти квартал 2012. године  можемо примијетити да је дошло до пораста  увозних цијена у износу од 13,4% у односу на 2011.годину.

Посматрајући подручја Класификације дјелатности БиХ, можемо уочити да је дошло до пораста увозних цијена у подручју „Пољопривреда, шумарство и риболов“ у износу од 28,7%, „Вађење руда и камена“ у износу од 27%, те „Прерађивачка индустрија“ у износу од 10,5%.

 

 

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених, децембар 2012.

 

 

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленом код правних лица у БиХ за децембар 2012. године износила је 831 КМ, што показује номинални пад плате од 0,1% у односу на новембар 2012. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за децембар 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 0,4%. У поређењу са истим мјесецом 2011. године највеће повећање имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (К) за 3,6 индексних поена, затим сектор Остале друштвене, социјалне и особне услужне дјелатности (О) за 3,4 индексна поена, те сектор Прерађивачка индустрија (D) за 1,9 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Грађевинарство (F) за 3,8 индексних поена.

Ако се децембар 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Рударство и вађење руда (C за 4,9 индексних поена, слиједи га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,6 индексних поена, те сектори Пољопривреда, лов и шумарство (А) и Финансијско посредовање (Ј) за 3,4 индексна поена. Највећи пад је забиљежио сектор Грађевинарство (F) за 2,1 индексни поен.

 

 

Просјечне исплаћене нето плате запослених, IV кварталу 2012.

 

 

За четврти квартал 2012. године просјечна нето плата по запосленоме код правних лица у БиХ износила је 831 КМ, а у трећем кварталу 2012. године износила је 823 КМ, што показује да је просјечна нето плата у четвртом кварталу 2012. номинално већа за 1% у односу на трећи квартал 2012. године.

Највеће повећање просјечне нето плате у четвртом кварталу 2012. у односу на исто раздобље предходне године имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 3,5 индексних поена, слиједе га сектори  Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,2 индексна поена и Превоз, складиштење и везе (И) за 3,1 индексни поен.

 

 

Просјечне исплаћене нето плате запослених, II полугодиште, 2012.

 

 

За друго полугодиште 2012. године просјечна нето плата по запосленом код правних лица у БиХ износила је 827 КМ, док је у истом раздобљу предходне године износила 819 КМ, што показује да је просјечна нето плата номинално виша за 1% у другом полугодишту 2012. у односу на друго полугодиште 2011. године.

Највеће повећање просјечне нето плате у другом полугодишту 2012. у односу на исто раздобље предходне године имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 4 индексна поена,  слиједе га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3 индексна поена, те сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 2,9 индексних поена.

У 2012. години просјечна нето плата по запосленоме код правних лица у БиХ износила је 826 КМ, што показује да је просјечна нето плата већа за 1,3% у 2012. у односу на 2011. годину.

Највеће повећање просјечне нето плате у 2012. години у односу на претходну годину имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 3,7 индексних поена, слиједе га сектор Рударство и вађење руда (C) за 3,5 индексних поена и сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 2,6 индексних поена.

 

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, децембар 2012.

 

 

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленом код правних лица у БиХ за децембар 2012. године износила је 1.299 КМ, што показује да се бруто плата номинално није мијењала у односу на новембар 2012. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за децембар 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 0,4%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2011. године, имао је сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,5 индексних поена, слиједи га сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (К) за 3,4 индексна поена, те сектор Прерађивачка индустрија (D за 2,3 индексна поена. Највећи пад имао је сектор Грађевинарство (F) за 3,6 индексних поена.

Ако се децембар 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Рударство и вађење руда (C) за 5,3 индексна поена, затим сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 4,5 индексних поена, те сектори Финансијско посредовање (Ј) и Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 4,1 индексни поен. Највећи пад је забиљежио је сектор Грађевинарство (F) за 1,5 индексних поена.

 

 

 

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, IV квартал 2012.

 

          За четврти квартал 2012. године просјечна бруто плата по запосленом код правних лица у БиХ износила је 1.299 КМ, а у трећем кварталу 2012.  износила је 1.286 КМ, што показује да је просјечна бруто плата номинално већа за 1% у четвртом кварталу 2012. у односу на трећи квартал 2012. године.

          Највеће повећање просјечне бруто плате у четвртом кварталу 2012. у односу на исто раздобље претходне године имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 3,7 индексних поена, слиједи га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,4 индексна поена, те сектори  Превоз, складиштење и везе (I) и Здравствена и социјална заштита (N) за 2,9 индексних поена.

 

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, II полугодиште, 2012.

 

 

За друго полугодиште 2012. године просјечна бруто плата по запосленом код правних лица у БиХ износила је 1.293 КМ, док је у истом периоду предходне године износила 1.279 КМ, што показује да је просјечна бруто плата номинално виша за 1,1% у другом полугодишту 2012. у односу на друго полугодиште 2011. године.

Највеће повећање просјечне бруто плате у другом полугодишту 2012. у односу на исти период предходне године имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 4,5 индексних поена, слиједе га сектори Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,2 индексна поена и Превоз, складиштење и везе (I) за 2,9 индексних поена.

У 2012. години просјечна бруто плата по запосленоме код правних лица у БиХ износила је  1.290 КМ, што показује да је просјечна бруто плата већа за 1,5% у 2011. у односу на 2011. годину.

Највеће повећање просјечне бруто плате у 2012. години у односу на претходну годину имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 4,4 индексна поена, слиједе га сектори Рударство и вађење руда (C) за 3,9 индексних поена и Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3 индексна поена.

 

 

Запослени по дјелатностима, децембар 2012.

 

 

У децембру 2012. године број запослених1) код правних лица  БиХ износио је 685.117, а од тога 280.833 жена. У односу на новембар 2012. године број укупно запослених код правних лица се смањио за 0,2%, а број запослених жена се повећао за 0,1%.

У поређењу са децембром  2011. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (К) за 7,6 индексних поена, слиједе га сектори Финансијско посредовање (Ј) за 5,1 индексних поена и Образовање (М) за 4,2 индексна поена.

 

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Рударство и вађење руда (C) са 15,9 индексних поена, слиједе га сектори Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (К) за 9,6 индексних поена и Финансијско посредовање (Ј) за 4,9 индексних поена.

 

1) На темељу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 30. септембар 2012. године, почетком децембар  2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима код правних лица, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од март 2012. до септембра 2012. године коначни, а за остале мјесеце 2012. године привремени.

 

 

Регистрована незапосленост, децембар 2012.

 

 

У децембру 2012. године број регистрованих незапослених у БиХ износио је 550.255.

Број регистрованих незапослених у децембру 2012. у односу на новембар 2012. године се повећао за 0,4%, а број незапослених жена у истом раздобљу се није мијењао.

Ако као базну годину узмемо 2010. (2010=100) и упоредимо децембар 2012. са истим мјесецом 2011. године, уочит ћемо раст незапослености од 2,6 индексних поена или у апсолутном износу број особа које се воде као незапослене повећао се за 13.527.

Ако поредимо регистроване незапослене по квалификационој структури уочава се да је највећи број незапослених особа са ВКВ и КВ квалификацијом 194.560, затим слиједе особе са НК 160.376 и са средњом стручном спремом 140.369 особа.

Као незапослени води се најмањи број особа вишег образовања тј. ВШС 7.557, а слиједе их особе са високом школском спремом 34.349 (укључујући докторе наука и магистре).

 

Удио женске популације у регистрованим  незапосленим износи 50,4% или у апсолутном износу 277.175 особа женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених особа је неквалифицираних НК – 83.837, са средњом спремом – 83.568 и са ВКВ и КВ квалификацијом 77.205 особе женског пола.

 

 

Индекс потрошачких цијена, јануар  2013.

 

 

У мјесецу јануару 2013. године у Босни и Херцеговини у односу на децембар 2012. укупан индекс потрошачких цијена је порастао за 0,3%.

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (COICOP), у јануару 2013. године у односу на децембар 2012. године, у просјеку је забиљежен раст у одјељцима Алкохолних пића и дувана за 5,6%, Хране и безалкохолних пића за 0,9%, Комуникација за 0,3%, Рекреације за 0,2%, Образовања за 0,1%, Осталих добара за 0,1%.

Ниже цијене забиљежене су у одјељцима Одјећа и обућа за 5,2%, Здравство за 0,7%, Превоз за 0,2%, Намјештај, кућански апарати и редовно одржавање куће за 0,1%.

 

 

 

 

 

Остали одјељци без промјена цијена

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (ЦОИЦОП), у аугусту 2011. године у односу на јули 2011. године, у осталим одјељцима, у просјеку, нису забиљежене промјене цијена.

 

Таблица 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

јануар 2013/децембар 2012

(%)

Цигарете - домаће

8,5

Цигарете - стране

5,1

Вода

1,9

Одвоз смећа

1,3

Јаја

0,7

Млијеко

0,7

Пшенично брашно

0,5

Месо и месне прерађевине

0,1

Кафа

0,1

Електрична енергија

0,0

Градски плин

0,0

Хљеб

0,0

Супер 98

0,0

Безоловни 95

-0,2

Безалкохолна пића

-0,4

Дизел

-0,6

Лијекови

-1,0

Шећер

-1,7

Уље

-2,7

 

 

 

Годишња инфлација у јануару 2013. године у Босни и Херцеговини била је 1,3%.

 

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у јануару 2013. године у односу на децембар 2012. године више су за 1,3%.

 

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића  и дуван за 6,4%, Храна и безалкохолна пића за 2,8%,  Становање, вода, елекктрична енергија, плин и други енергенти за 1,5%, Превоз за 1,4%,  Остала добра и услуге за 1,3%, Рекреација за 1,1%, Образовање за 0,9%, Ресторани и хотели за 0,4%, Комуникације за 0,1%, Намјештај, кућански апарати и редовно одржавање куће за 0,1%.

Детаљније информације о кретању цијена у јануару могу се пронаћи у Сопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец јануар 2013. године.

 

Таблица 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

јануар 2013/јануар 2012

(%)

Месо и месне прерађевине

13,3

Пшенично брашно

9,0

Јаја

6,7

Цигарете - домаће

5,8

Вода

5,8

Цигарете - стране

3,1

Градски плин

2,2

Шећер

1,6

Млијеко

1,4

Уље

1,3

Безоловни 95

0,6

Супер 98

0,4

Кафа

0,4

Дизел

0,3

Хљеб

0,3

Безалкохолна пића

0,0

Одвоз смећа

-0,9

Електрична енергија

-2,2

Лијекови

-4,3

 

 

СПС, варијабле и показатељи за предузећа, 2011, прелиминарни резултати

 

Агенција за статистику Босне и Херцеговине отпочела је са развојем Структурних пословних статистика и објављује друго саопштење о годишњим структурно пословним статистикама (СПС), овај пут за 2011. годину.

Резултати су направљени на основу редовног статистичког истраживања предузећа:

-          обухваћен је већи дио тржишне економије, 90% (24.128 активних предузећа),

-          укључене су најзначајније дјелатности ( индустрија, грађевинарство, трговина, угоститељство, и већи дио услуга).

Структура запослених показује да је највећи дио запослених ангажован у Индустријским дјелатностима ( подручја B, C, D и Е) и износио је 45,5%, затим у Трговини 27,2%, те Услугама 17,8% и Грађевинарству  9,0%. Слична структура је и када се посматра учешће дјелатности у стварању додане вриједности по факторским трошковима, гдје су Индустријске дјелатности учествовале са 44,3%, Трговина са 26,1%, Услуге са 22,2% и Грађевинарство са 7,4%.

Треба напоменути да су ово прелиминарни резултати. Коначни резултати овог истраживања бити ће објављени у тематском билтену у наредном периоду.

Сукладно  ЕУ методологији  СПС  резултати  приказују се и по величини предузећа:

-          за мала предузећа (од 0 до 49 запослених особа),

-          за средња предузећа (од 50 до 249 запослених особа) и

-          за велика предузећа (250 и више запослених особа).

 Подаци прикупљени истраживањима структурних пословних статистика користе се:

-          за анализу структуре пословних субјеката по дјелатностима,

-          за анализу фактора кориштених у процесу производње,

-          за анализу националног и регионалног развоја економије,

-          као важни показатељи за друге статистичке области ( национални рачуни и краткорочне статистике).

Најзначајније СПС варијабле су:

-          Број активних подузећа,

-          Остварени промет,

-          Вриједност производње,

-          Додана вриједност по факторским трошковима,

-          Запосленост и Трошкови  запослених,

-          Остварене инвестиције у материјална и нематеријална добра и друге.

Најзначајнији СПС показатељи су:

-          Додана вриједност по запосленој особи,

-          Учешће додане вриједности у вриједности производње,

-          Промет по запосленој особи,

-          Трошкови рада по запосленом,

-          Профитабилност и други.

 

 

 

 

Доласци и ноћења, смјештајни капацитети, децембру 2012.

 

У Босни и Херцеговини у децембру 2012. туристи су остварили 47.425 посјета, што је мање за 2,7% у односу на новембар 2012. и  за 2,2% више у односу на децембар 2011. године.

Туристи су остварили 95.224 ноћења, што је мање за 4,5% у односу на новембар 2012. и за 7,3%  више у односу на децембар 2011. године. У укупно освареном броју ноћења учешће домаћих туриста је 50,6% и  49,4% страних туриста.

У структури ноћења страних туриста  у децембру 2012. највише ноћења остварили су туристи из  Хрватске (29,2%),  Србије (17,9%), и Словеније (11,1%)  што је укупно 58,2%.  Туристи из осталих земаља остварили су 41,8% ноћења.

Просјечно задржавање туриста је 2,0 ноћи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту је: Иран са  просјечним задржавањем од 3,9 дана, Саудијска Арабија са 3,7 дана,  Румунија са 3,3 дана те Израел са 3,1 даном.

Смјештајни капацитети тј. број лежаја у децембру 2012. износе 23.559 и већи су за 0,5%  у односу на новембар 2012. и  за 9,8% мањи  у односу на децембар 2011. године

 

У раздобљу јануар – децембар 2012. туристи су остварили 747.827 посјета,  што је више за 9,0% и 1.645.521  ноћење, што је више  за  9,4% у односу на исти период 2011. године.

У  структури ноћења   страних туриста у истом периоду  највише ноћења  остварили су  туристи из Хрватске  (16,2%), Србије  (13,1%), Пољске (8,1%)  и  Словеније (7.4%) што је  укупно 44,8%. Туристи из осталих земаља остварили су 55,2% ноћења.                                                                                                                                                                                                                                                              

 

 

Стамбена изградња у БиХ, крај IV квартала 2012.

 

У 2012. години број завршених станова износио је 2.976, што је за 8,0 % више у односу на 2011. годину.

Број незавршених станова на крају четвртог квартала 2012. године је 3.279, што је за 7,3 %  мање у односу на исти период прошле године. 

Просјечна површина завршених станова у 2012. години је 50,5 м2 што је за 6,1 % мање од просјечне површина завршених станова у 2011. години  .

Укупан број завршених станова у претходном петогодишњем периоду, од 2008. до 2012. године, износи 14.472.

 

 

Краткорочни показатељи енергетске статистике, децембар 2012, први резултати

 

Бруто производња електричне енергије у Босни и Херцеговини у децембру 2012. године износила је 1.432 GWh што је за 18,5% више у односу на децембар 2011. године. У укупној бруто производњи хидроелектране су учествовале са 41,3 %, а термоелектране са 58,7%.

Увоз природног плина у Босну и Херцеговину у децембру 2012. године  износио је 32,2 милиона Sm3 што је за 6,1% мање у односу на децембар 2011 године.

 

 

Производња и продаја шумских сортимената према асортиману, IV квартал 2012.

 

Укупна производња шумских сортимената у БиХ у IV кварталу 2012. већа је за 3,04% у односу на IV квартал 2011. године.

Производња шумских сортимената четинарских врста дрвећа повећана је у IV кварталу 2012. год. за 11,75% док је производња шумских сортимената лишћарских врста мања за 3,83% у односу на исти период 2011. год.

Највећи пораст производње има просторно дрво четинара од 32,40%.

Највећи пад се биљежи код производње осталог грубо обрађеног дрвета од 92,42%.

Код производње осталог грубо обрађеног дрвета ради се о малим количинама сортимената чије варирање у произведеним количинама нема утицаја на промјене у укупној производњи шумских сортимената.

 

Производња воћа и грожђа, 2012.

 

У 2012. години у односу на 2011. годину укупан принос је мањи код:

 

-          Јабука за 33,6 %

-          Крушака за 36,4 %

-          Шљива за 29,5 %

-          Трешања за 29,7 %

-          Вишања за 23,2 %

-          Брескви за 11,6 % и

-          Ораха за 39,6 %

 

Док је у 2012. години у односу на 2011. годину укупан принос већи код:

-          Грожђа за 20 %

 

Напомена за саопштење: Број стабала способних за производњу код већине култура има тенденцију благог пораста у 2012-тој годину у односу на 2011-ту годину. Због утицаја лоших временских услова, високих температура и суше у критичном раздобљу, дошло је до пада производње код већине култура. Једино повећање производње је забиљежено код грожђа. А то се може објаснити са повећањем броја родних чокота за 18,1%.

 

 

Унутрашње миграције у БиХ, 2012.

 

У овом сопштењу дати су подаци о унутарњим миграционим кретањима становништва Босне и Херцеговине за 2012. годину. Обухваћени су сви становници, по полној и старосној структури, који су регистровани промјену њиховог пребивалишта, укључујући  кретања између ентитета и Брчко Дистрикта.

На нивоу БиХ број досељених/одсељених  становника износио је 40.305.

 Од тога, број досељених је:

-          У ФБиХ 25.082, што у односу на исти период прошле године показује повећање за 16,8%;

-          У Републици Српској 14.615, што у односу на исти период прошле године показује повећање  за 41,1%;

-          У Брчко Дистрикту 608, што у односу на исти период прошле године показује повећање за 7,2%.

 

За исти период број одсељених је:

-          Из ФБиХ 28.274, што у односу на исти прериод  прошле године показује повећање за  28,6%;

-          Из РС  11.175, што у односу на исти период прошле године показује повећање за 16%;

-          Из Брчко Дистрикта 856 становника што у односу на исти период прошле године показује повећање  за 8,4%.

 

Укупни миграциони салдо Републике Српске је 3.440, Федерације Босне и Херцеговине -3.192, а Брчко Дистрикта је -248.

Највећи  број пресељеног становништва унутар Босне и Херцеговине било је старости од 20-39 година (19.579 становника) што представља 48,6 % укупних кретања.

Посматрано према полној структури, удио женске популације у укупним миграционим кретањима износио је 21.826 или 54,2 %, а мушке 18.479 или 45,8 %.