Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар, јануар 2013.

ИНДЕКС ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У БиХ, ДЕЦЕМБАР 2012.

Пад укупне индустријске производње у БиХ у децембру 2012. године у односу на децембар 2011. (исти мјесец претходне године) износи 4,8% а у односу на новембар 2012. (претходни мјесец) пад производње износи 0,8%.

У подручју C „Вађење руда и камена“ стопа промјене производње у односу на децембар 2011. године износи -6,8%. Базни индекс је мањи од индекса у новембру 2012. за 14,3 индексних поена.

У подручју D „Прерађивачка индустрија“ стопа промјене производње у односу на децембар 2011. године износи -6,6%. Базни индекс је мањи од индекса у новембру 2012. за 7,8 индексна поена.

У подручју E „Производња и снадбијевање електричном енергијом, гасом и водом“ стопа промјене производње у односу на децембар 2011. године износи 2,2%. Базни индекс је већи од индекса у новембру 2012. за 23,1 индексних поена.

 

 

РОБНА РАЗМЈЕНА СА ИНОСТРАНСТВОМ - ДЕЦЕМБАР 2012.ГОДИНЕ

 

У мјесецу децембру 2012.године, БиХ је остварила укупну робну размјену са иностранством у вриједности од 1 741,2 милиона КМ, од чега се на извоз односи 592,3 милиона КМ или 34%, а на увоз 1 148,9 милиона КМ или 66%.

У оквиру укупно остварене вањскотрговинске робне размјене БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 51,6%.

У периоду 01.-12.2012.године, остварен је извоз у вриједности од 7 858 милиона КМ, што је за 4,4% мање у односу на исти период претходне године.

У периоду 01.-12.2012.године, остварен је увоз у вриједности од 15 253 милиона КМ, што је за 1,8% мање у односу на исти период претходне године.

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 51,5%.

У периоду 01.-12.2012.године, БиХ је у робној размјени са иностранством остварила укупан трговачки дефицит у вриједности од 7 395 милиона КМ што је за 1,2% више него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима SMTK класификације, у периоду 01.-12.2012.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 1 889 милиона КМ (што је за 0,4% више него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Друмска возила» у вриједности од 644,5 милиона КМ (што је за 7,9% мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у периоду 01-12.2012.године је остварен у одсјеку 82 «Намјештај и дијелови» у вриједности од 601,7 милиона КМ (што је за 5,9% више него у истом периоду претходне године). Структуру биланса по одређеним одсјецима SMTK класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести сљедеће:

У мјесецу децембру 2012.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 83,3 милиона КМ, што је у процентима 14,1% од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом мјесецу остварен је у Хрватску и то у вриједности од 81,1 милион КМ, што је у процентима 13,7% од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу децембру 2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 326,7 милиона КМ, што је у процентима 55,2% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 170,5 милиона КМ, што је у процентима 28,8% од укупног извоза.

У периоду 01.-12.2012.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 1 210,1 милион КМ, што је у процентима 15,4% од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом периоду остварен је у Хрватску и то у вриједности од 1 165 милиона КМ, што је у процентима 14,8% од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01.-12.2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 4 552,6 милиона КМ, што је у процентима 57,9% од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 2 483,1 милион КМ односно 31,6% од укупног извоза.

У мјесецу децембру 2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 188,8 милиона КМ, што је у процентима 16,4% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 112,7 милиона КМ, што је у процентима 9,8% од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу децембру 2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 579,4 милиона КМ, што је у процентима 50,4% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 321 милион КМ, што је у процентима 27,9% од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 143 милиона КМ, што је у процентима 12,4% од укупно оствареног увоза.

У периоду 01.-12.2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 2 202,5 милиона КМ, што је у процентима 14,4% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 1 431,5 милиона КМ, што је у процентима 9,4% од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-12.2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 7 158,1 милион КМ, што је у процентима 46,9% од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 3 841,5 милиона КМ односно 25,2% од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 1 725,8 милиона КМ, што је у процентима 11,3% од укупно оствареног увоза.

Ако посматрамо робну размјену са главним трговачким партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до пада извоза у периоду 01.-12.2012.године у односу на исти период претходне године и то у Србију 29,1%, Словенију 7,6%, Хрватску 3,3%, Италију 2,5% и Њемачку 0,5%.

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Њемачке у износу од 4,7% и Италије 3,4%, док је дошло до пада увоза из Словеније у износу од 3%, Србије 2,3% и Хрватске 1,1%.

Гледано по секторима Хармонизованог система (HS) односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити сљедеће:

У мјесецу децембру 2012. године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 127,9 милиона КМ, што износи 21,6% од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору XX «Разни производи» са укупном вриједношћу од 60,6 милиона КМ, што износи 10,2% од укупног извоза.

У периоду 01-12.2012.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 1 908,8 милиона КМ, што износи 24,3 % од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 872 милиона КМ, што износи 11,1% од укупног извоза.

У мјесецу децембру 2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 188,1 милион КМ, што износи 16,4% од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 169,8 милиона КМ, што износи 14,8 % од укупног увоза.

У периоду 01-12.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 3 229 милиона КМ, што износи 21,2 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 1 881,1 милион КМ, што износи 12,3 % од укупног увоза.

 

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (KD/NACE Rev.2), могуће је уочити сљедеће:

У периоду 01-12.2012.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 7 024,5 милиона КМ, што чини 89,4 % од укупног извоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 1 283,7 милиона КМ, што износи 16,3 % од укупног извоза.

У периоду 01-12.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» са укупном вриједношћу од 12 452,5 милиона КМ, што износи 81,6 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 1 758,2 милиона КМ, што износи 11,5 % од укупног увоза.

 

МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА:

У статистици вањске трговине користе се три приступа односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и вањску и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, вањске и унутрашње обраде укључује и залихе робе у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором.

У БиХ податке о вањскотрговинској размјени БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј.различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Eurostat-а (Канцеларије за статистику ЕУ). Такођер, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

У овом саопштењу је извршена ревизија података од почетка године, тако да може доћи до одређених одступања у односу на већ објављене податке. Највећа ревизија се може примијетити у мјесецу септембру, гдје је извоз смањен за 40 милиона КМ у односу на првобитно објављене податке.

 

 

ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ ИСПЛАЋЕНЕ НЕТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ за новембар 2012.

 

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме код правних лица у БиХ за новембар 2012. године износила је 832 КМ, што показује номинални раст плате од 0,4% у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за новембар 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 0,9%.

У поређењу са истим мјесецом 2011. године највеће повећање имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 3,8 индексна поена, слиједи га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,5 индексних поена, те сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 2,8 индексна поена. Највећи пад забиљежио је сектор Снабдијевање електричном енергијом, плином и водом (Е) за 2,3 индексна поена.

Ако се новембар 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 6,2 индексна поена, слиједи га сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 4,5 индексних поена, те сектор Рударство и вађење руда (C) за 3,6 индексних поена. Највећи пад је забиљежио сектор Рибарство (B) за 1,3 индексна поена.

 

ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ БРУТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ за новембар 2012.

 

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме код правних лица у БиХ за новембар 2012. године износила је 1 300 КМ, што показује номинални раст за 0,5% у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за новембар 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 1%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2011. године, имао је сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (О) за 3,7 индексна поена, слиједи га сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 3,6 индексних поена, те сектор Хотели и ресторани (H) за 2,9 индексних поена. Највећи пад имао је сектор Снабдијевање електричном енергијом, плином и водом (Е) за 2,2 индексна поена.

Ако се новембар 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 6,7 индексних поена, затим сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 4,8 индексних поена, те сектор Хотели и ресторани (H) за 4,2 индексна поена. Највећи пад је забиљежио је сектор Рибарство (B) за 0,4 индексна поена.

 

ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА У НОВЕМБРУ 2012.

 

У новембру 2012. године број запослених[1] код правних лица БиХ износио је 686 681, а од тога 280 659 жена. У односу на октобар 2012. године број укупно запослених код правних лица се смањио за 0,1%, а број запослених жена се није мијењао.

У поређењу са новембром 2011. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (К) за 7,2 индексна поена, слиједе га сектори Финансијско посредовање (Ј) за 6,7 индексних поена и Рударство и вађење руда (C) за 3 индексна поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Рударство и вађење руда (C) са 13,6 индексних поена, слиједе га сектори Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (К) за 9,4 индексна поена и Финансијско посредовање (Ј) за 6,3 индексна поена.

 

РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ  У  НОВЕМБРУ 2012.

 

У новембру 2012. године број регистрованих незапослених у БиХ износио је 547 823.

Bрој регистрованих незапослених у новембру 2012. у односу на октобар 2012. године се повећао за 0,3%, а број незапослених жена у истом периоду се такођер повећао за 0,2%.

Ако као базну годину узмемо 2010. (2010=100) и упоредимо новембар 2012. са истим мјесецом 2011. године, уочит ћемо раст незапослености од 3 индексна поена или у апсолутном износу број особа које се воде као незапослене повећао се за 15 347 .

Ако поредимо регистроване незапослене по квалификационој структури, уочава се да је највећи број незапослених особа са ВКВ и КВ квалификацијом 193 726, затим слиједе особе са НК 159 946 и са средњом стручном спремом 139 970 особа.

Као незапослени води се најмањи број особа вишег образовања тј. ВШС 7 499, а слиједе их особе са високом школском спремом 33 702 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у регистрованим незапосленима износи 50,6% или у апсолутном износу 277 123 особа женскога спола.

У женској популацији највећи број незапослених особа је неквалификованих НК – 83 907, са средњом спремом – 83 718 и са ВКВ и КВ квалификацијом 77 381 особа женског спола.

 

ИНДЕКС ПОТРОШАЧКИХ ЦИЈЕНА У ДЕЦЕМБРУ 2012. ГОДИНЕ

 

У мјесецу децембру 2012. године у Босни и Херцеговини у односу на новембар 2012. укупан индекс потрошачких цијена није забиљежио промјене

 

Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у децембру 2012. године у односу на новембар 2012. године, у просјеку су биле без  промјена.

 

У одјељку Одјећа и обућа цијене су ниже за 1,6%, у одјељку Превоз за 0,6%, Здравство за 0,2% те Алкохолна пића и духан за 0,1%.

 

У децембру 2012. године у односу на новембар 2012. године, у просјеку је забиљежен раст разина цијена у одјељку Становање, вода, електрична енергија, плин и други енергенти за 0,1%.

Остали одјељци без промјена цијена

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (CОICОП), у аугусту 2011. године у односу на јули 2011. године, у осталим одјељцима, у просјеку, нису забиљежене промјене цијена.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

децембар 2012/новембар 2012

(%)

Јаја

1,8

Vода

0,9

Пшенично брашно

0,7

Безалкохолна пића

0,2

Млијеко

0,1

Електрична енергија

0,0

Одвоз смећа

0,0

Градски плин

0,0

Цигарете - домаће

0,0

Цигарете - стране

0,0

Хљеб

0,0

Уље

-0,1

Месо и месне прерађевине

-0,2

Лијекови

-0,4

Дизел

-1,0

Безоловни 95

-1,3

Кафа

-1,5

Шећер

-1,6

Супер 98

-1,7

 

 

 

Годишња инфлација у децембру 2012. године у Босни и Херцеговини била је 1,8%.

 

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у децембру 2012. године у односу на децембар 2011. године више су за 1,8%.

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића  и духан за 9,9%, Превоз за 2,5%, Храна и безалкохолна пића за 2,5%,  Становање, вода, електрична енергија, плин и други енергенти за 1,6%,   Комуникације за 1,5%, Остала добра и услуге за 1,3%,   Образовање за 0,8%,  Рекреација и култура за 0,7%, Ресторани и хотели за 0,5%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,4%.

Детаљније информације о кретању цијена у децембру могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец децембар 2012. године.

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

децембар 2012/децембар 2011

(%)

Уље

15,3

Цигарете - домаће

13,6

Цигарете - стране

13,6

Одвоз смећа

4,4

Безоловни 95

4,2

Супер 98

3,9

Вода

3,8

Безалкохолна пића

3,5

Пшенично брашно

2,7

Јаја

2,1

Дизел

2,0

Месо и месне прерађевине

1,1

Млијеко

0,6

Електрична енергија

0,4

Хљеб

0,2

Градски плин

0,0

Кафа

-0,4

Лијекови

-1,1

Шећер

-4,7

 

 

 

У земљама регије су забиљежене годишње стопе инфлације и то: у Хрватској 4,7% и Србији 12,2%.

Стопа инфлације у Еуро зони износи 2,2%.

 

 


ИНДЕКС ПРОИЗВОЂАЧКИХ ЦИЈЕНА ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА НА ДОМАЋЕМ ТРЖИШТУ БИХ У ДЕЦЕМБРУ  2012. ГОДИНЕ

 

 

У децембру 2012. године у односу на претходни мјесец, укупан индекс произвођачких цијена индустријских производа је забиљежио пад од 0,3%.

Посматрамо ли главне индустријске групе (GIG-ове) забиљежен је пад цијена код Енергије за  0,4%, Интермедијарних производа за 0,3% и Нетрајних производа за широку употребу за 0,1%.

Капитални  и Трајни производи за широку употребу нису забиљежили промјене.

Произвођачке цијене индустријских производа на домаћем тржишту на годишњем нивоу више су за 0,9%.

Раст је забиљежен у индустријским групама  Интермедијарни производи за 1,2%, Енергије за 0,5%, Капиталних, Трајних и Нетрајних производа за широку употребу за по 0,2% у свакој.

У истом периоду забиљежен је раст произвођачких цијена у областима Вађења руда и камена за 2,3%, Прерађивачкој индустрији за 0,8%, Производњи и снабдијевању електричном енергијом, плином и топлом водом за 0,3%.

СТАТИСТИКА ТУРИЗМА ЗА НОВЕМБАР 2012.

 

У Босни и Херцеговини у новембру 2012. године туристи су остварили 48 761 посјету, што је мање за 29,0% у односу на октобар 2012. године и више за 7,9% у односу на новембар 2011. године.

Туристи су остварили 99 750 ноћења, што је мање за 30,1% у односу на октобар 2012. године. Ово смањење резултат је значајног смањења броја ноћења страних туриста за 39,4% Учешће страних туриста је 50,4%. Истовремено дошло је до пораста броја ноћења за 4,9%  у односу на новембар 2011. године.

У структури ноћења страних туриста у новембру 2012. године највише ноћења остварили су туристи из  Хрватске (27,9%), Србије (14,8%), Словеније (7,6%), што је укупно 50,3%. Туристи из осталих земаља остварили су 49,7% ноћења.

Просјечно задржавање туриста је 2,0 ноћи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту су туристи из: Исланда са просјечним задржавањем од 4,5 дана, Ирана са 4,0 дана и Ирске са 3,8 дана.

Смјештајни капацитети тј. број лежаја у новембру 2012. године износе 23 455 и  мањи су за 5,9% у односу на октобар 2012. године и за 10,1%  мањи у односу на новембар 2011. године.

У периоду јануар – новембар  2012. године туристи су остварили 700 402 посјету, што је више за 9,5% и 1 550 297 ноћења, што је више  за 9,5% у односу на исти период 2011. године.

 


ПОЖЊЕВЕНА ПОВРШИНА И ПРОИЗВОДЊА ПО УСЈЕВИМА, 2012

Приказани подаци се односе на засијану површину, пожњевену површину као и на укупан принос и принос по хектару за поједине усјеве. Подаци обухватају главне категорије усјева и то: житарице, индустријско биље, поврће и крмно биље.

Од ораничних површина у БиХ у 2012. години 52,2% су чиниле засијане површине, 47,4 % угари и необрађене оранице док су 0,4% од ораничних површина чинили расадници и остало на ораницама.

Структура укупно засијаних површина у Босни и Херцеговини у 2012. години је сљедећа:

-          Житарице 57%

-          Индустријско биље 2%

-          Поврће 15% и

-          Крмно биље 26%

 

Повећање укупног приноса у 2012. години у односу на 2011. годину се биљежи код:

-          Пшенице за 7,2% и

-          Ражи за 11,2%

 

Смањење укупног приноса биљежи се код свих осталих усјева, а нарочито код:

-          Кукуруза (зрно) за 29,4%

-          Хељде за 27,8%

-          Уљане репице за 63,3%

-          Кромпира за 27,3%

-          Мркве за 33,8%

-          Граха за 20,9%

-          Луцерке за 20,4% и

-          Сточне репе за 45,3%

 

Напомена:Смањење укупне производње и приноса по хектару код већине усјева је било праћено великим временским непогодама односно сушом. Када се говори о смањењу засијаних и пожњевених површина код уљане репице, оно је условљено не само временским неприликама него и већим интересовањем произвођача за сунцокрет и соју. Обзиром да се ради о малим засијаним површинама код појединих усјева то су и промјене у вриједности индекса веће.

 



[1] На темељу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 30. септембра 2012. године, почетком децембра 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним особама, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од марта 2012. до септембра 2012. године коначни, а за остале мјесеце 2012. године привремени.