Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар, октобар 2012.

 ИНДЕКС ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У БИХ, СЕПТЕМБАР 2012.

 

 

Пад укупне индустријске производње у БиХ у септембру 2012. године у односу на септембар 2011. (исти мјесец претходне године) износи 1,3%, а у односу на август 2012. (претходни мјесец) пад производње износи 0,3%.

У подручју C „Вађење руда и камена“  стопа промјене производње у односу на септембар 2011. године износи -4,3%. Базни индекс је мањи од индекса у августу 2012. за 8,3 индексна поена.

У подручју D „Прерађивачка индустрија“ стопа промјене производње у односу на септембар 2011. године износи -3,2%. Базни индекс је већи од индекса у августу 2012. за 0,9 индексних поена.

У подручју E „Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом“ стопа промјене производње у односу на септембар 2011. године износи 4,5%. Базни индекс је већи од индекса у августу 2012. за 0,8 индексних поена.

 

 

 

СТАТИСТИКА РОБНЕ РАЗМЈЕНЕ СА ИНОСТРАНСТВОМ, СЕПТЕМБАР 2012.

 

 

У мјесецу септембру 2012.године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 2 087,7 милиона КМ, од чега се на извоз односи 727,3 милиона КМ или 34,8 %, а на увоз 1 360,4 милиона КМ или 65,2 %.

У оквиру укупно оствареног спољнотрговачког робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 53,5 %.

U периоду 01-09.2012.године, остварен је извоз у вриједности од 5 925,1 милиона КМ, што је за 4 % мање у односу на исти период претходне године.

У периоду 01-09.2012.године, остварен је увоз у вриједности од 11 408,5 милиона КМ, што је за 0,3 % више у односу на исти период претходне године.

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 51,9 %.

У периоду 01-09.2012.године, БиХ је у робном промету са иностранством остварила укупан трговачки дефицит у вриједности од 5 483,4 милиона КМ што је за 4 % више него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима СМТК класификације, у периоду 01-09.2012.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 1 455,1 милиона КМ (што је за 8,7 % више него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Друмска возила» у вриједности од 507,9 милиона КМ (што је за 4,2 % мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у периоду 01-09.2012.године је остварен у одсјеку 82 «Намјештај и дијелови» у вриједности од 447,1 милиона КМ (што је за 5,1 % више него у истом периоду претходне године). Структуру билансе по одређеним одсјецима СМТК класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (KD/NACE Rev.2), могуће је уочити слиједеће:

У периоду 01-09.2012.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 5 292,8 милиона КМ, што чини 89,3 % од укупног извоза.

            У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 996,3 милиона КМ, што износи 16,8 % од укупног извоза.

У периоду 01-09.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија»  са укупном вриједношћу од 9 225,9 милиона КМ, што износи 80,9 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 1 294,4 милиона КМ, што износи 11,3 % од укупног увоза.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести слиједеће:

У мјесецу септембру 2012.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 107,1 милиона КМ, што је у процентима 14,7 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, такође значајан извоз у истом мјесецу остварен је у Хрватску и то 93,9 милиона КМ што је у процентима 12,9%  и Србију и то у вриједности од 59,9 милиона КМ, што је у процентима 8,2 % од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу септембру 2012. године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 446,9 милиона КМ, што је у процентима 61,5 % од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 211,5 милиона КМ, што је у процентима 29,1 % од укупног извоза.

У периоду 01-09.2012.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 916,1 милиона КМ, што је у процентима 15,5 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом периоду остварен је у Хрватску и то у вриједности од 888,2 милиона КМ, што је у процентима 15 % од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-09.2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 3 460,8 милиона КМ, што је у процентима 58,4 % од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 1 887,3 милиона КМ, односно 31,9 % од укупног извоза.

У мјесецу септембру 2012. године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 187,9 милиона КМ, што је у процентима 13,8 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 130,8 милиона КМ, што је у процентима 9,6  % од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу септембру 2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 629,5 милиона КМ, што је у процентима 46,3 % од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 338,5 милиона КМ, што је у процентима 24,9 % од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 147,9 милиона КМ, што је у процентима 10,9 % од укупно оствареног увоза.

У периоду 01-09.2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 1 641,3 милиона КМ, што је у процентима 14,4 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 1 064,2 милиона КМ, што је у процентима 9,3 % од укупног увоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-09.2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 5 313,5 милиона КМ, што је у процентима 46,6 % од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 2 854,3 милиона КМ, односно 25 % од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 1 290,2 милиона КМ, што је у процентима 11,3 % од укупно оствареног увоза.

Ако посматрамо робну размјену са главним трговачким партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до раста извоза у периоду 01-09.2012.године у односу на исти период претходне године у Италију у износу од 3,3% и пада у односу на остале главне трговачке партнере и то у Србију 27,5%, Словенију 11,7%, Хрватску 3,7%, и Њемачку 0,1%.

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Њемачке у износу од 7,2 % и Италије 2,3 %, док је дошло до пада увоза из Словеније у износу од 2,8 %, Србије 2,1 % и Хрватске 1,3 %.

 

Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС), односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити сљедеће:

 

У мјесецу септембру 2012.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 156,6 милиона КМ, што износи 21,5 % од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 65,9  милиона КМ, што износи 9,1 % од укупног извоза.

У периоду 01-09.2012.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 1 471,9 милиона КМ, што износи 24,8 % од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 664,7 милиона КМ, што износи 11,2 % од укупног извоза.

У мјесецу септембру 2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 289,2 милиона КМ, што износи 21,3 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 161,3 милион КМ, што износи 11,9 % од укупног увоза.

У периоду 01-09.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 2 494,1 милиона КМ, што износи 21,9 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 1 345,6 милиона КМ, што износи 11,8 % од укупног увоза.

 

 

МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА

 

У статистици спољне трговине користе се три приступа односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и спољну и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, спољне и унутрашње обраде укључује и залихе робе у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о спољнотрговачком промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј.различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичког уреда ЕУ). Такође, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

 

                                                    

ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ ИСПЛАЋЕНЕ НЕТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, август 2012.

 

 

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за август 2012. године износила је 830 КМ, што показује номинални раст плате од 0,2% у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за август 2012. у односу на исти мјесец прошле     године номинално је виша за 1,0%.

У поређењу са истим мјесецом 2011. године највеће повећање имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 5,1 индексних поена, слиједи га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (O) за 3,8 индексних поена, те сектор Финансијско посредовање (J) за 3,1 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Рибарство (B) за 6,0 индексних поена.

Ако се август 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 7,2 индексна поена, слиједи га сектор Здравствена заштита и социјална помоћ (N) за 4,3 индексна поена, те сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 3,9 индексних поена. Највећи пад је забиљежио сектор Образовање (M) за 2,4 индексна поена.

 

 

 

ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ БРУТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, август 2012.

 

 

            Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за август 2012. године износила је 1.298 КМ, што показује номинални раст за 0,3% у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за август 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 1,2%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2011. године, има сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 6,1 индексних поена, слиједи га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (O) за 4,1 индексних поена, те сектор Финансијско посредовање (J) за 3,4 индексна поена. Највећи пад имао је сектрор Рибарство (B) за 6,0 индексних поена.

Ако се август 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 8,2 индексна поена, затим сектор Здравствена заштита и социјална помоћ (N) за 4,7 индексних поена, те сектори Рударство и вађење руда (C) за 4,5 индексних поена. Највећи пад је забиљежио је сектор Образовање (M) за 2,3 индексна поена.

 

                                      

 

 

ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА, август 2012.

 

 

У августу 2012. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 686.986, а од тога 280.155 жена. У односу на јули 2012. године број укупно запослених у правним лицима се смањио за 0,3%, а број запослених жена се такође смањио за 0,4%.

У поређењу са августом 2011. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) за 6,6 индексних поена, слиједе га сектор Финансијско посредовање (J) за 4,5 индексна поена и Здравствена заштита и социјална помоћ (N) за 2,3 индексна поена поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Рударство и вађење руда (C) са 12,4 индексна поена, слиједе га сектори Пољопривреда, лов и шумарство (A)  за 10,5 индексна поена и Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 9,4 индексна поена.

 

 

 

РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ, август 2012.

 

 

У августу 2012. године број регистрованих незапослених у БиХ износио је 545.904 .

Број регистрованих незапослених у августу 2012. у односу на јули 2012. године се повећао за 1,2%, а број незапослених жена у истом периоду се такође повећао за 0,9%.

Ако као базну годину узмемо 2010. (2010=100) и упоредимо август 2012. са истим мјесецом 2011. године, уочити ћемо раст незапослености од 2,9 индексних поена или у апсолутном износу број лица које се воде као незапослене повећао се за 14.846 .

Ако поредимо регистроване незапослене по квалификационој структури уочава се да је највећи број незапослених лица са ВКВ и КВ квалификацијом 192.845, затим слиједе лица са НК 160.364 и са средњом стручном спремом 137.294 лица.

Као незапослени води се најмањи број лица вишег образовања тј. ВШС 7.891, а слиједе их лица са високом школском спремом 34.436 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у регистрованим незапосленима износи 50,8 процената или у апсолутном износу 277.161 лица женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 84.188, са средњом спремом – 82.640 и са ВКВ и КВ квалификацијом 77.164 лица женског пола.

 

 

 

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 31. марта 2012. године, почетком августа 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од септембра 2011. до марта 2012. године коначни, а за остале мјесеце 2012. године привремени.

 

 

 

 

ИНДЕКС ПОТРОШАЧКИХ ЦИЈЕНА, СЕПТЕМБАР 2012.

 

 

У мјесецу септембру 2012. године у Босни и Херцеговини у односу на август 2012. забиљежена је инфлација од 0,8%.

 

Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у септембру 2012. године у односу на август 2012. године, у просјеку су порасле за 0,8%. 

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (по међународној класификацији COICOP), у септембру 2012. године у односу на август 2012. године највише су порасле цијене у одјељцима: Превоз за 1,8%, Храна и безалкохолна пића за 1,4%, Образовање за 0,4%, Ресторани и хотели, Здравство за по 0,2%, те Алкохолна пића и дуван и Остала добра и услуге за  0,1%.

 

У септембру 2012. године у односу на претходни мјесец највећа смањења цијена су забиљежена у одјељцима: Одјећа и обућа и Рекреација и култура за по 0,1% сваки.

 

 

 

 

 

Ostali odjeljci bez promjena cijena

 

Posmatrano po odjeljcima prema namjeni potrošnje (COICOP), u augustu 2011. godine u odnosu na juli 2011. godine, u ostalim odjeljcima, u prosjeku, nisu zabilježene promjene cijena.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

 

Производ

септембар 2012/август 2012.

(%)

Супер 98

4,5

Безоловни 95

3,7

Уље

3,6

Дизел

3,0

Шећер

2,9

Пшенично брашно

2,5

Кафа

1,2

Безалкохолна пића

0,8

Месо и месне прерађевине

0,4

Лијекови

0,3

Хљеб

0,2

Електрична енергија

0,0

Одвоз смећа

0,0

Вода

0,0

Цигарете - домаће

0,0

Градски гас

0,0

Цигарете - стране

0,0

Млијеко

-0,6

Јаја

-0,8

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Годишња инфлација у септембру 2012. године у Босни и Херцеговини била је 2,3%.

 

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у септембру 2012. године у односу на септембар 2011. године више су за 2,3%.

 

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима:

Алкохолна пића и дуван за 10,1%, Превоз за 6,3%, Храна и безалкохолна пића за 2,3%, Комуникације за 1,5%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 1,2%, Остала добра и услуге за 1,2%, Ресторани и хотели за 0,9%, те Рекреација и култура за 0,7%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,6%.

 

Детаљније информације о кретању цијена у септембру могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец септембар 2012. године.

 

 

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

 

Производ

септембар 2012/септембар 2011.

(%)

Цигарете - домаће

13,6

Цигарете - стране

13,0

Градски гас

12,8

Супер 98

11,7

Безоловни 95

11,0

Дизел

9,6

Вода

4,8

Одвоз смећа

4,4

Безалкохолна пића

2,3

Месо и месне прерађевине

1,3

Млијеко

1,2

Кафа

0,7

Лијекови

-0,6

Електрична енергија

-0,7

Хљеб

-1,9

Пшенично брашно

-1,9

Јаја

-3,4

Уље

-4,5

Шећер

-8,2

 

 

 

У земљама регије забиљежене су годишње стопе инфлације и то: у Хрватској 5,0% и Србији 10,3%.

Стопа инфлације у Еуро зони стабилна је на 2,6%.

 

 

 

 

 

ИНДЕКС ПРОИЗВОЂАЧКИХ ЦИЈЕНА ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА, август 2012.

 

У септембру 2012. године у односу на претходни мјесец, укупан индекс произвођачких цијена индустријских производа забиљежио је раст од 0,1%.

Посматрамо ли главне индустријске групе (ГИГ-ове) забиљежен је раст цијена код Интермедијарних производа за 0.6%, Капиталних производа за 0.2%, те Енергије за 0.1%.

Пад је забиљежен код Нетрајних производа за широку употребу за 0.8%.

 

Произвођачке цијене индустријских производа на домаћем тржишту на годишњем нивоу више су за 1%.

Раст је забиљежен у индустријским групама Енергије за 2%, Нетрајних производа за широку употребу за 0.7% и Трајних производа за широку употребу за 0,2%.

Цијене Интермедијарних производа су у истом периоду пале за 0,4%, а Капиталних производа за 0,6%.

У истом периоду забиљежен је раст произвођачких цијена у областима Вађења руда и камена за 3,1%, Производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом и топлом водом за 1,8% и Прерађивачкој индустрији за 0,2 %. 

 

 

 

ТУРИЗАМ, јули  2012. 

 

 

У Босни и Херцеговини у августу 2012. туристи су остварили 73.124 посјете, што је мање за 3,4% у односу на јули 2012. Ово смањење резултат је смањених посјета домаћих туриста за 16,0%, док је број посјета страних туриста повећан за 3,0%. Истовремено дошло је до пораста посјета у односу на август 2011. за 15,4% као резултат значајног пораста посјете страних туриста од 19,8% .

 

Туристи су остварили 191.916 ноћења, што је више за 0,4% у односу на јули 2012. и за 20,8%  више у односу на август 2011. године. Учешће страних туриста је 64,9%.

 

У структури ноћења страних туриста највише ноћења остварили су туристи из Пољске (16,0%),  Србије (8,7%), Италије (8,5%), Хрватске (7,7%) и Словеније (5,7%) укупно 46,6%. Туристи из осталих земаља остварили су 53,4% ноћења.

 

Просјечно задржавање туриста је 2,6 ноћи: 3,2 ноћи домаћи и 2,4 ноћи страни туристи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту су туристи из: Русије и Исланда са просјечним задржавањем од  по 5,0 дана, Луxембурга са 4,0 дана и Ирана  са 3,9 дана.

 

Смјештајни капацитети тј. број лежаја у августу 2012. износе 26.729 и  већи су за 5,5% у односу на јули 2012, а  за 0,1% мањи у односу на август 2011. године.

 

У периоду јануар –  август 2012. туристи су остварили 500.582 посјете, што је више за 10,4% и 1.126.479 ноћења, што је више  за 11,1% у односу на исти период 2011. године.