Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

Коментар, септембар 2012.


 

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ, СЕПТЕМБАР 2012.

 

 

ИНДЕКС ОБИМА ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У БИХ, АВГУСТ 2012.

 

Пад укупне индустријске производње у БиХ у августу 2012. у односу на август 2011.године (исти мјесец претходне године) износи 2,1%, а у односу на јули 2012. (претходни мјесец) раст производње износи 1,7%.

У подручју C „Вађење руда и камена“ стопа промјене производње у односу на август 2011. године износи -6,7%. Базни индекс је већи од индекса у јулу 2012. за 17,1 индексних поена.

У подручју D „Прерађивачка индустрија“ није дошло до промјене нивоа индустријске производње у односу на август 2011. године. Базни индекс је мањи од индекса у јулу 2012. за 0,4 индексних поена.

У подручју E „Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом“ стопа промјене производње у односу на август 2011. године износи -10,8%. Базни индекс је већи од индекса у јулу 2012. за 0,9 индексних поена.

 

 

СТАТИСТИКА РОБНЕ РАЗМЈЕНЕ СА ИНОСТРАНСТВОМ, АВГУСТ 2012.

У мјесецу августу 2012. године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 1 984,2 милиона КМ, од чега се на извоз односи 632,8 милиона КМ или 31,9 %, а на увоз 1 351,4 милиона КМ или 68,1 %.

У оквиру укупно оствареног спољнотрговачког робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 46,8 %.

У периоду 01-08.2012.године, остварен је извоз у вриједности од 5 197,8 милиона КМ, што је за 4,4 % мање у односу на исти период претходне године.

У периоду 01-08.2012.године, остварен је увоз у вриједности од 10 048,1 милион КМ, што је за 0,2 % више у односу на исти период претходне године.

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 51,7 %.

У периоду 01-08.2012.године, БиХ је у робном промету са иностранством остварила укупан трговачки дефицит у вриједности од 4 850,3 милиона КМ што је за 5,8 % више него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима SMTK класификације, у периоду 01-08.2012.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 1 272 милиона КМ (што је за 7,2 % више него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Цестовна возила» у вриједности од 450,2 милиона КМ (што је за 3 % мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у периоду 01-08.2012.године је остварен у одсјеку 82 «Покућство и дијелови» у вриједности од 391,9 милиона КМ (што је за 4,7 % више него у истом периоду претходне године). Структура билансе по одређеним одсјецима SMTK класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (KD/NACE Rev.2), могуће је уочити сљедеће:

 

У периоду 01-08.2012.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 4 632,3 милиона КМ, што чини 89,1 % од укупног извоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 893,7 милиона КМ, што износи 17,2 % од укупног извоза.

У периоду 01-08.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија»  са укупном вриједношћу од 8 131 милион КМ, што износи 80,9 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 1 131,8 милиона КМ, што износи 11,3 % од укупног увоза.

 

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести сљедеће:

 

У мјесецу августу 2012.године, највише се извозило у Хрватску и то у вриједности од 99,6 милиона КМ, што је у процентима 15,7 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, такође значајан извоз у истом мјесецу остварен је у Србију и то у вриједности од 58,7 милиона КМ, што је у процентима 9,3 % од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу августу 2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 343,8 милион КМ, што је у процентима 54,3 % од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 219,7 милиона КМ, што је у процентима 34,7 % од укупног извоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 87,2 милиона КМ, што је у процентима 13,8 % од укупно оствареног извоза.

У периоду 01-08.2012.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 809,1 милион КМ, што је у процентима 15,6 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом периоду остварен је у Хрватску и то у вриједности од 794,3 милиона КМ, што је у процентима 15,3 % од укупног извоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-08.2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 3 013,8 милиона КМ, што је у процентима 58 % од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 1 675,8 милиона КМ, односно 32,2 % од укупног извоза.

У мјесецу августу 2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 225,8 милиона КМ, што је у процентима 16,7 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 136,4 милиона КМ, што је у процентима 10,1  % од укупног увоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу августу 2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 604,2 милиона КМ, што је у процентима 44,7 % од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 378,9 милиона КМ, што је у процентима 28 % од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 148,1 милион КМ, што је у процентима 11 % од укупно оствареног увоза.

У периоду 01-08.2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 1 453,4 милиона КМ, што је у процентима 14,5 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 933,4 милиона КМ, што је у процентима 9,3 % од укупног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-08.2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 4 684 милиона КМ, што је у процентима 46,6 % од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 2 515,8 милиона КМ, односно 25 % од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 1 142,2 милиона КМ, што је у процентима 11,4 % од укупно оствареног увоза.

Ако посматрамо робну размјену са главним трговачким партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до пада извоза у периоду 01-08.2012.године у односу на исти период претходне године и то у Србију 25,5%, Словенију 11,9%, Хрватску 4,1%, Италију 2,5% и Њемачку 0,3%.

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Њемачке у износу од 8,4 % и Италије 3,1 %, док је дошло до пада увоза из Словеније у износу од 3 %, Србије 1,7 % и Хрватске 0,3 %.

 

Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС), односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити сљедеће:

 

У мјесецу августу 2012.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 161,7 милиона КМ, што износи 25,6 % од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 64,1  милион КМ, што износи 10,1 % од укупног извоза.

У периоду 01-08.2012.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 1 315,3 милиона КМ, што износи 25,3 % од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такође у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 598,7 милиона КМ, што износи 11,5 % од укупног извоза.

У мјесецу августу 2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 309,2 милиона КМ, што износи 22,9 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 160,8 милиона КМ, што износи 11,9 % од укупног увоза.

У периоду 01-08.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 2 204,9 милиона КМ, што износи 21,9 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такође у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 1 184,3 милиона КМ, што износи 11,8 % од укупног увоза.

 

МЕТОДОЛОШКА НАПОМЕНА

У статистици спољну трговине користе се три приступа односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и опћи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и спољну и унутрашњу обраду, док опћи систем поред редовног извоза и увоза, спољне и унутрашње обраде укључује и залихе робе у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о спољнотрговачком промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј.различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичког уреда ЕУ). Такођер, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

 

 

 

ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ ИСПЛАЋЕНЕ НЕТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, јули 2012.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за јули 2012. износила је 827 КМ, што показује номинални пад за 0,2%, у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за јули 2012. у односу на исти мјесец прошле     године номинално је виша за 1,7%.

У поређењу са истим мјесецом 2011. године највеће повећање имали су сектори Пољопривреда, лов и шумарство (A) са 8,4 индексна поена, слиједи га сектор Рударство и вађење руда (C) са 5,3 индексна поена те сектор Превоз, складиштење и везе (I) са 5,2 индексна поена.

 

Ако се јули 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) са 6,9 индексна поена, слиједи га сектор Рударство и вађење руда(C)  са 4,9 индексна поена те сектор Превоз, складиштење и везе (I) са 3,6 индексна поена.

 

 

 

ПРОСЈЕЧНЕ МЈЕСЕЧНЕ БРУТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, јули 2012.

 

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за јули 2012. износила је 1 292 КМ, што показује номинални пад за 0,1% у односу на  децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за јули 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 1,9%.

U поређењу са истим мјесецом 2011. године највећи пораст имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) са повећањем од 9,2 индексна поена, слиједи га сектор Рударство и вађење руда (C) са 5,5 индексна поена те сектор Превоз, складиштење и везе (I) са 5,4 индексна поена.

 

Ако се јули 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A)  са 7,8 индексна поена, слиједи га сектор  Рударство и вађење руда (C) са 5,4 индексна поена, те сектор Рибарство (B) са 4,3 индексна поена.

 

 

ЗАПОСЛЕНИ ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА, јули 2012.

 

У јулу 2012. број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 688 982, а од тога    281 372 жена. У односу на јуни 2012. број укупно запослених у правним лицима се смањио за 0,2 %, а број запослених жена се такође смањио за 0,3% .

 

У поређењу са јулом 2011. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 6,6 индексна поена, слиједи га  сектор Здравствена заштита и социјална помоћ (N) са 2,2 индексна поена, те сектор Рударство и вађење руда (C)  са 1,8 индексна поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Рударство и вађење руда (C) са 11,8 индексна поена, слиједи га сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) са 11,5 индексна поена, те сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 9,8 индексна поена.

 

 

РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ, јули 2012.

У јулу 2012. број незапослених у  БиХ износио је 539 366.

Број незапослених у јулу 2012. повећао се за 0,2%, а и број незапослених жена се такође повећао за 1,0% у односу на јуни 2012.

 

Ако као базну годину узмено 2010. (2010=100) и упоредимо јули 2012. са истим мјесецем 2011. године уочити ћемо раст незапослености од 2,1 индексна поена или у апсолутном износу број лица која се воде као незапослене повећао се за 10 857.

 

Ако поредимо незапослене по квалификационој структури уочава се да је највећи број незапослених лица са ВКВ и КВ квалификацијом 192 258,  затим слиједе лица са НК  157 572 и са средњом стручном спремом  136 562  лица. Као  незапослени води се најмањи  број лица вишег образовања тј. ВШС  7 572,  а слиједе их лица са високом  школском спремом 32 264 (укључујући докторе наука и магистре).

 

Удио женске популације у незапосленима износи 50,9 процената или у апсолутном износу 274 775 лица женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 84 252, са средњом спремом – 82 262  и са ВКВ и КВ квалификацијом 76 872 лица.

 

 

 

 

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 31. марта 2012. почетком августа 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечном истраживањем  РАД-1. Стога су подаци од септембра 2011. до марта 2012. коначни, а за остале мјесеце 2012. су привремени.

 

ИНДЕКС ПОТРОШАЧКИХ ЦИЈЕНА, АВГУСТ 2012.

 

У мјесецу августу 2012. године у Босни и Херцеговини у односу на јули 2012. забиљежена је инфлација од 0,3%.

 

Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у августу 2012. године у односу на јули 2012. године, у просјеку, су порасле за 0,3%.

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (по међународној класификацији COICOP), у августу 2012. године у односу на јули 2012. године највише су порасле цијене у одјељцима:

Превоз за 2,7%, Рекреација и култура за 0,3%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 0,3%, Остала добра и услуге за 0,2%.

 

У августу 2012. године у односу на претходни мјесец највећа смањења цијена су забиљежена у одјељцима:

Храна и безалкохолна пића за 0,4%, Здравство за 0,2%, те Обућа и одјећа такође за 0,2%.

 

 

 

 

 

Ostali odjeljci bez promjena cijena

 

Posmatrano po odjeljcima prema namjeni potrošnje (COICOP), u augustu 2011. godine u odnosu na juli 2011. godine, u ostalim odjeljcima, u prosjeku, nisu zabilježene promjene cijena.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

август 2012/јули 2012.

(%)

Дизел

5,8

Супер 98

5,6

Безоловни 95

3,7

Шећер

2,1

Месо и месне прерађевине

0,4

Електрична енергија

0,3

Пшенично брашно

0,3

Одвоз смећа

0,1

Вода

0,1

Уље

0,0

Хљеб

0,0

Цигарете - домаће

0,0

Градски гас

0,0

Цигарете - стране

0,0

Безалкохолна пића

-0,1

Кафа

-0,1

Лијекови

-0,4

Млијеко

-0,5

Јаја

-1,8

 

 

 

 

 

 

Годишња инфлација у августу 2012. године у Босни и Херцеговини била је 1,8%.

 

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у августу 2012. године у односу на август 2011. године више су за 1,8%.

 

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима:

Алкохолна пића  и дуван за 9,9%, Превоз за 4,5%, Ресторани и хотели за 1,8%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти, Остала добра и услуге и Комуникације за 1,4%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,8%.

 

Детаљније информације о кретању цијена у августу могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец август 2012. године.

 

 

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

август 2012/август 2011.

(%)

Цигарете - домаће

13,6

Цигарете - стране

13,0

Градски гас

12,8

Безоловни 95

6,9

Супер 98

6,7

Дизел

6,5

Вода

5,7

Јаја

5,5

Одвоз смећа

4,4

Кафа

2,1

Безалкохолна пића

2,1

Месо и месне прерађевине

1,9

Млијеко

0,5

Електрична енергија

-0,7

Лијекови

-1,0

Крух

-2,0

Пшенично брашно

-5,7

Уље

-6,4

Шећер

-9,1

 

 

 

У земљама регије су забиљежене годишње стопе инфлације и то: у Хрватској 4,0% и Србији 7,9%.

Стопа инфлације у Еуро зони порасла је на 2,6%.

 

 

 

 

 

 

ИНДЕКС ПРОИЗВОЂАЧКИХ ЦИЈЕНА ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА, август 2012.

 

У августу 2012. године у односу на претходни мјесец, укупан индекс произвођачких цијена индустријских производа забиљежио је раст од 0,2%.

Посматрамо ли главне индустријске групе (ГИГ-ове) забиљежен је раст цијена код Енергије за 0,3%, Нетрајних производа за широку употребу за 0,2%, Интернедијарних производа за 0,1%

Кад је ријеч о Капиталним производима и Трајним производима за широку употребу није било промјена индекса цијена.

 

Произвођачке цијене индустријских производа на домаћем тржишту на годишњем нивоу више су за 1,3%.

Раст је забиљежен у индустријским групама  Енергије за 2,1%, Нетрајних производа за широку употребу за 1,4% и Трајних производа за широку употребу за 0,5%.

Цијене Интермедијарних производа су у истом периоду пале за 0,5%, а Капиталних производа за 0,6%.

У истом периоду забиљежен је раст произвођачких цијена у областима Вађења руда и камена за 3,2%, Производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом и топлом водом за 1,8% и Прерађивачкој индустрији за 0,5 %.

 

 

ТУРИЗАМ, јули 2012.

 

У Босни и Херцеговини у јулу 2012. туристи су остварили 75.660 посјета, што је мање за 9,3% у односу на јуни 2012. године. Ово смањење резултат је значајног смањења посјете домаћих туриста за 29,4%. Истовремено, остварено је 5,5% више посјета у односу на јули 2011. године.

 

Туристи су остварили 191.227 ноћења, што је више за 11,0% у односу на јуни 2012. и за 0,4%  више у односу на јули 2011. године. Учешће страних туриста је 61,3% .

 

У структури ноћења страних туриста у јулу 2012. највише ноћења остварили су туристи из  Пољске, Србије, Хрватске, Турске и Словеније и то 48,6%. Туристи из осталих земаља остварили су 51,4% ноћења. Значајно учешће туриста из Пољске (21,5%), односи се на вјерски туризам .

 

Туристи су се у БиХ у просјеку задржавали 2,5 ноћи, 2,9  ноћи домаћи и 2,3 ноћи страни туристи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту су: Исланд са просјечним задржавањем од  5,2 дана, Русија са 3,7 дана, Пољска  са 3,5 дана, Иран са 3,4 дана, те  Ирска са 3,3 дана.

 

У периоду јануар – јули 2012. туристи су остварили 427.415 посјета, што је више у односу на прво полугодиште 2011. за  9,6% и 934.563 ноћења више за 9,3% у односу на исти период 2011. године.

 

 

ВИТАЛНА СТАТИСТИКА -ПРЕТХОДНИ ПОДАЦИ, I ПОЛУГОДИШТЕ 2012.

 

Према претходним подацима, током првих шест мјесеци 2012. године у Босни и Херцеговини регистровано је 15 178 живорођених беба, што у односу на исти период 2011. године показује повећање броја живорођених за 1,17%. Током првих шест мјесеци 2012. године, умрло је 18 066 лица, што је смањење броја умрлих за 0,62% у односу на исти период претходне године.

 

У првих шест мјесеци 2012. године, у Босни и Херцеговини склопљено је 8 253 брака, а разведено 709 бракова. У поређењу са истим периодом 2011. године, број склопљених бракова мањи је за 0,17%, а разведених бракова за 11,15%.

 

 

СТАТИСТИКА ДИСТРИБУТИВНЕ ТРГОВИНЕ, II квартал 2012.

 

 

Укупан промет дистрибутивне трговине у БиХ за II квартал 2012. године износио је 6 милијарди и 280 милиона КМ што је за 24,7% више у односу на I квартал 2012. године и за 3,8% мање у односу на исти квартал претходне године.

Највеће учешће у промету остварено је у трговини на велико (62,5%), потом слиједе трговина на мало (19,2%), те трговина и одржавање моторних возила и трговина горивима и мазивима (12,5%). Промет од трговине остварен у свим осталим дјелатностима износио је 5,7% од укупног промета.

У трговини на велико остварен је укупан промет  од 3 милијарде и 928 милиона КМ. У том износу највеће учешће има трговина на велико непољопривредним полупроизводима и отпацима (31,8%), остала трговина на велико за властити рачун (25,2%) и трговина на велико храном, пићима и дуваном (23,8%). Укупно 19,1% оствареног промета отпада на остале гране трговине на велико.

Укупан промет у трговини на мало за II квартал 2012. износио је 1 милијарду и 208 милиона КМ од чега је у неспецијализованим продавницама остварено 626 милиона КМ или 51,9%. Остала трговина на мало новом робом у специјализованим продавницама учествовала је са 25,1%, трговина на мало фармацеутским, медицинским, козметичким и тоалетним препаратима са 14,7%. Све остале гране трговине на мало  учествовале су са 8,3%.

У трговини и одржавању моторних возила и трговини горивима остварен је промет у износу од 785 милиона КМ.

Промет трговачке робе остварен у предузећима чија претежна дјелатност није трговина износио је 360 милиона КМ у II кварталу 2012. године.

 

 

СТАТИСТИЧКИ ПОСЛОВНИ РЕГИСТАР, 2011.

 

 

Агенција за статистику Босне и Херцеговине по први пут објављује саопштење о основним подацима предузећа у Статистичком пословном регистру (СПР). Подацима нису обухваћени обртници.

 

Статистички пословни регистар (СПР) је регистар који води и одржава Агенција за статистику БиХ у сарадњи с Федералним заводом за статистику ФБиХ, Републичким заводом за статистику Републике Српске и Експозитуром Агенције за статистику БиХ у Брчко дистрикту БиХ.

 

Саопштење садржи податке о броју запослених и приходима за сва предузећа која су поднијела годишње финансијске извјештаје за 2011. годину.

 

Подаци о броју запослених су разврстани у класе по величини, сагласно ЕУ релевантној регулативи на: микро (0-9 запослених), мала (10-49 запослених), средња (50-249 запослених) и велика (250 и више запослених).

 

Подаци о приходима су разврстани у класе по величини на: микро (0-3.999.999 КМ), мала (4.000.000-19.999.999 КМ), средња (20.000.000-99.999.999 КМ) и велика предузећа  (100.000.000 и више КМ).

 

У 2011. години, посматрано по економским дјелатностима највећи број радника, 19,8%, запослено је у прерађивачкој индустрији, затим слиједи трговина на велико и мало са 16,8% и јавна управа и одбрана са 12,9%.

 

Када се запослени посматрају по величини предузећа, на бази критерија „број запослених“, највећи број запослених ради у великим предузећима, 38,3%, док је најмањи број у микро предузећима, 11,6%. У малим предузећима запослено је 20,8% и у средњим 29,3% радника.

 

Посматрано по економским дјелатностима највећи приходи у 2011. години остварени су у трговини на мало и велико  38,9%, затим у прерађивачкој индустрији 20,4% и јавној управи и одбрани 10,7%.

 

Посматрано по величини предузећа, према критерију“приходи“, највећи износ прихода остварен је у великим предузећима  44,1%. Микро предузећа у укупном приходу учествују са 19,7%, мала предузећа са 17,9%, а средња са 18,9%.

 

 

СТАТИСТИКА ПРЕВОЗА и СКЛАДИШТЕЊА, II квартал 2012.

 

У  другом кварталу 2012. године укупан промет услужних дјелатности превоза и складиштења већи је за 29,5% од промета оствареног у првом кварталу 2012. Највећи пораст оствареног промета забиљежен је у области складиштење и помоћне дјелатности у  превозу за 49,7%, док је у области водени превоз пораст износио 34,2% у односу на први квартал 2012.

Највеће учешће у промету услужних дјелатности превоза и складиштења  у другом кварталу 2012. године остварено је у области копненог превоза и цјевоводног транспорта (89,8%), потом слиједе области складиштење и помоћне дјелатности у превозу (9,0%), ваздушни превоз (1,1%), те водени превоз са учешћем од 0,1% .

У поређењу са истим периодом претходне године у другом кварталу 2012. године забиљежен је раст оствареног промета услужних дјелатности превоза и складиштења за 14,5%. Највећи пораст промета остварен је у области копненог превоза и цјевоводног транспорта за 19,0% , док је у области ваздушног превоза забиљежен пад од 30,3%.

У првом полугодишту 2012. укупан промет услужних дјелатности превоза и складиштења у БиХ већи је за 10,2% у односу на промет остварен у  истом периоду 2011. године.

 

 

СТАТИСТИКА ГРАЂЕВИНАРСТВА, II квартал 2012.

 

Укупни грађевински радови у БиХ у  другом кварталу 2012. већи су за 72% у односу на први квартал 2012. године. Највећи пораст обима грађевинских радова остварен је у области нискоградње за 78%, док је у области високоградње пораст износио 69,7% у поређењу са првим кварталом 2012. године.

Највеће учешће извршених грађевинских радова у другом кварталу 2012. године остварено је у области нискоградње (42,6%), потом слиједе области високоградње (34,8%), те специјализованих грађевинских радова са учешћем од 22,6%.

У другом кварталу 2012. године забиљежен је пад извршених грађевинских радова за 28,7% у поређењу са истим периодом 2011. године. Највећи пад обима грађевинских радова остварен је у области високоградње за 32,9% , те у области нискоградње за 26,3%.

У првом полугодишту 2012. укупни грађевински радови у БиХ мањи су за 30,7% у односу на исти период 2011. године.

 

 

ЦИЈЕНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ И ПРИРОДНОГ ПЛИНА, I ПОЛУГОДИШТЕ 2012.

Просјечна цијена природног гаса са укљученим свим таксама за домаћинства, у првом полугодишту 2012. износила је 30,2 KM/GJ, што је за 3,4 % више него у другом полугодишту 2011. године.

Просјечна цијена природног гаса без пореза на додану вриједност за индустрију, у првом полугодишту 2012. износила  је 30,8  KM/GJ, што је за 3,7% више него у другом полугодишту 2011. године.

На раст просјечне цијене природног гаса у првом полугодишту је утицало повећање набавне цијене гаса у новембру 2011. године.

 

 

Просјечна цијена електричне енергије са укљученим свим таксама за домаћинства, из групе купаца DC, у првом полугодишту 2012. износила  је 15,65 фенинга/kWh, што је за 1,6% више него у другом полугодишту 2011. године.

Просјечна цијена електричне енергије без  пореза на додану вриједност за индустрију, из групе купаца IC, у првом полугодишту 2012. износила је 12,66 фенинга/kWh, што је за 0,3% више него у другом полугодишту 2011. године.

 

 

СТРУКТУРНЕ ПОСЛОВНЕ СТАТИСТИКЕ, 2010.

 

Агенција за статистику БиХ по први пут објављује билтен „Структурне пословне статистике 2010 “ за већи дио привреде Босне и Херцеговине.

Билтен садржи коначне резултате о структурним варијаблама и индикаторима који су урађени на основу података „Годишњег структурног пословног статистичког истраживања за предузећа - СПС“ које су заједнички провеле статистичке институције у Босни и Херцеговини (Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС-а) и који су у потпуности у складу са важећим стандардима ЕУ у овој области статистике, као и у складу са ЕУ класификацијом економских активности NACE Rev 2.

Билтен се састоји од два дијела. У првом дијелу су дата основна методолошка објашњења  са дефиницијама варијабли и индикатора како би се омогућило правилно и лакше кориштење приказаних података. Други дио садржи табеле са подацима за 2010. годину и графичке приказе.