Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

PRESS КОНФЕРЕНЦИЈА - АУГУСТ 2012. ГОДИНЕ

Конференција за новинаре, 24.08.2012.


Инвестиције у 2011. години, претходни подаци

 

Укупно исплаћена средства за инвестиције у 2011. години у Босни и Херцеговини износе 4.237.432.000 КМ што у односу на 2010. годину  представља повећање од 0,1%.

Од укупно исплаћених инвестиција у Босни и Херцеговини у 2011. години на Федерацију БиХ се односи 66,94%, Републику Српску 31,80%, а на Брчко дистрикт БиХ 1,26%.

Вриједност укупно остварених инвестиција у стална средства правних лица у Босни и Херцеговини у 2011. години износи 4.194.326.000 КМ, што у односу на 2010. годину представља смањење од 0,41%.

Инвестиције у нова стална средства у 2011. години износе 3.851.006.000 КМ и у односу на 2010. годину представљају повећање од 0,20опћи, посматрано према дјелатности инвеститора у 2011. години имали су: Прерађивачка индустрија 17,12%, Трговина на велико и мало 16,53% и Превоз, складиштење и везе 15,58%.

Према дјелатности инвеститора, највећи удјел у оствареним инвестицијама у нова стална средства у 2011. години имали су: Прерађивачка индустрија 16,93%, Превоз, складиштење и везе 16,03%, Трговина на велико и мало 15,48%.

 

Робна размјена БиХ с иностранством, јули 2012.

 

У мјесецу јулу 2012. године, БиХ је остварила укупан робни промет са иностранством у вриједности од 2 061,3 милиона КМ, од чега се на извоз односи 696,3 милиона КМ или 33,8 %, а на увоз 1 364,9 милиона КМ или 66,2 %.

 

У оквиру укупно оствареног спољнотрговачког робног промета БиХ у посматраном мјесецу, проценат покривености увоза извозом износио је 51 %.

У периоду 01-07.2012.године, остварен је извоз у вриједности од 4 564,9 милиона КМ, што је за 4,3 % мање у односу на исти период претходне године.

 

У периоду 01-07.2012.године, остварен је увоз у вриједности од 8 696,7 милиона КМ, што је за 0,3 % мање у односу на исти период претходне године.

 

У истом периоду проценат покривености увоза извозом износио је 52,5 %.

 

У периоду 01-07.2012.године, БиХ је у робном промету са иностранством остварила укупан трговачки дефицит у вриједности од 4 131,7 милиона КМ што је за 4,5 % више него у истом периоду претходне године. Посматрано према одсјецима SMTK класификације, у периоду 01-07.2012.године, највећи дефицит је остварен у одсјеку 33 «Нафта и нафтни деривати» у вриједности од 1 064,6 милиона КМ (што је за 1,7 % више него у истом периоду претходне године) и у одсјеку 78 «Друмска возила» у вриједности од 396,2 милиона КМ (што је за 2,4 % мање него у истом периоду претходне године). Највећи суфицит у период 01-07.2012. године је остварен у одсјеку 82 «Намјештај и дијелови» у вриједности од 356,6 милиона КМ (што је за 5,6 % више него у истом периоду претходне године). Структуру билансе по одређеним одсјецима SMTK класификације можете видјети у табели приложеној уз коментар.

 

Посматрано по подручјима и областима Класификације дјелатности (KD/NACE Rev.2), могуће је уочити слиједеће:

 

У периоду 01-07.2012.године највеће учешће у извозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» у вриједности од 4 062,8 милиона КМ, што чини 89 % од укупног извоза.

 

У оквиру овог подручја, највеће учешће у извозу било је остварено у области (C24) «Производња базних метала» са укупном вриједношћу од 774,3 милиона КМ, што износи 17 % од укупног извоза.

 

У периоду 01-07.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у подручју (C) «Прерађивачка индустрија» са укупном вриједношћу од 7 031,8 милиона КМ, што износи 80,9 % од укупног увоза.

У оквиру овог подручја, највеће учешће у увозу остварено је у области (C10) «Производња прехрамбених производа» са укупном вриједношћу од 955,9 милиона КМ, што износи 11 % од укупног увоза.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ са иностранством, могуће је навести слиједеће:

 

У мјесецу јулу 2012.године, највише се извозило у Хрватску и то у вриједности од 109,2 милиона КМ, што је у процентима 15,7 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, такођер значајан извоз у истом мјесецу остварен је у Србију и то у вриједности од 63,1 милион КМ, што је у процентима 9,1 % од укупног извоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу јулу 2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 393,8 милиона КМ, што је у процентима 56,6 % од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 231,6 милиона КМ, што је у процентима 33,3 % од укупног извоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 102,9 милиона КМ, што је у процентима 14,8 % од укупно оствареног извоза.

У периоду 01-07.2012.године, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 721,8 милиона КМ, што је у процентима 15,8 % од укупно оствареног извоза. Од сусједних земаља, највећи извоз у истом периоду остварен је у Хрватску и то у вриједности од 694,7 милиона КМ, што је у процентима 15,2 % од укупног извоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-07.2012.године највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 2 670 милиона КМ, што је у процентима 58,5 % од укупно оствареног извоза, као и у земље CEFTA у вриједности од 1 456,1 милион КМ, односно 31,9 % од укупног извоза.

 

У мјесецу јулу 2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 209,6 милиона КМ, што је у процентима 15,4 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такођер значајан увоз у истом мјесецу остварен је из Србије и то у вриједности од 119,7 милиона КМ, што је у процентима 8,8  % од укупног извоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у мјесецу јулу 2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 629,8 милиона КМ, што је у процентима 46,1 % од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 346,8 милиона КМ, што је у процентима 25,4 % од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 155,5 милиона КМ, што је у процентима 11,4 % од укупно оствареног увоза.

 

У периоду 01-07.2012.године, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 1 227,6 милиона КМ, што је у процентима 14,1 % од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такођер значајан увоз у истом периоду остварен је из Србије и то у вриједности од 797 милиона КМ, што је у процентима 9,2 % од укупног увоза.

 

Посматрано према регионалним групама, у периоду 01-07.2012.године, највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 4 079,8 милиона КМ, што је у процентима 46,9 % од укупног увоза, као и из земаља CEFTA у вриједности од 2 136,9 милиона КМ, односно 24,6 % од укупног увоза.

У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 994,2 милиона КМ, што је у процентима 11,4 % од укупно оствареног увоза.

 

Ако посматрано робну размјену са главним трговачким партнерима БиХ, онда је могуће уочити да је дошло до раста извоза у периоду 01-07.2012.године у односу на исти период претходне године код извоза робе у Њемачку у износу од 0,8 %, док је дошло до пада извоза у Србију у износу од 24,7 %, Словенију 10,2 %, Италију 4 % и Хрватску 3,8 %.

 

У истом посматраном периоду највећи раст увоза забиљежен је код увоза робе из Њемачке у износу од 8,3 % и Италије 0,8 %, док је дошло до пада увоза из Словеније у износу од 4,3 %, Хрватске 2,4 % и Србије 1,6 %.

 

Гледано по секторима Хармонизованог система (ХС), односно Царинске тарифе БиХ, могуће је уочити слиједеће:

У мјесецу јулу 2012. године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 171,9 милиона КМ, што износи 24,7 % од укупног извоза. Значајан обим извоза остварен је такођер у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 74,4  милиона КМ, што износи 10,7 % од укупног извоза.

 

У периоду 01-07.2012.године, највеће учешће у извозу остварено је у сектору XV «Обични метали и производи од обичних метала» са укупном вриједношћу од 1 153,6 милиона КМ, што износи 25,3 % од укупног извоза.

Значајан обим извоза остварен је такођер у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 534,7 милиона КМ, што износи 11,7 % од укупног извоза.

 

У мјесецу јулу 2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 297,3 милиона КМ, што износи 21,8 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такођер у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 166,1 милион КМ, што износи 12,2 % од укупног увоза.

 

У периоду 01-07.2012.године, највеће учешће у увозу остварено је у сектору V «Минералне твари» са укупном вриједношћу од 1 895,7 милиона КМ, што износи 21,8 % од укупног увоза. Значајан обим увоза остварен је такођер у сектору XVI «Машине; електротехничка опрема» са укупном вриједношћу од 1 023,5 милиона КМ, што износи 11,8 % од укупног увоза.

Методолошка напомена: У статистици спољне трговине користе се три приступа, односно система обухвата података: специјални-ужа дефиниција, специјални-проширена дефиниција и општи. Систем специјалне трговине-ужа дефиниција укључује само редован извоз и увоз, систем специјалне трговине-проширена дефиниција поред редовног извоза и увоза укључује још и спољну и унутрашњу обраду, док општи систем поред редовног извоза и увоза, спољне и унутрашње обраде укључује и залихе робе у царинским складиштима, у слободним зонама и другим просторима под царинском контролом и надзором. У БиХ податке о спољнотрговачком промету БиХ производе различите институције: Агенција за статистику БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Разлика у подацима ових институција је присутна прије свега због кориштења различитих приступа тј. различитог обухвата статистичких и царинских процедура. Наглашавамо да Агенција за статистику БиХ користи проширену дефиницију система специјалне трговине према препорукама Еуростат-а (Статистичког уреда ЕУ). Такођер, према Закону о статистици БиХ, Агенција за статистику БиХ је једини произвођач званичних статистичких података за БиХ.

 

 

Индекси  извозних и увозних цијена БиХ,  II квартал 2012.

 

Према привременим подацима за други квартал 2012. године  можемо примијетити да је дошло до пораста  извозних цијена у износу од 9,1% у односу на период јануар - децембар 2011.године.

Посматрајући подручја Класификације дјелатности БиХ, можемо уочити да је дошло до пораста извозних цијена у подручју „Пољопривреда, шумарство и риболов“ у износу од 14,4%, „Вађење руда и камена“ у износу од 5,7% и „Прерађивачка индустрија“ у износу од 9%.

 

Према привременим подацима за други квартал 2012. године  можемо примијетити да је дошло до пораста увозних цијена у износу од 12,5% у односу на период јануар - децембар 2011.године.

Посматрајући подручја Класификације дјелатности БиХ, можемо уочити да је дошло до пораста увозних цијена у подручју „Пољопривреда, шумарство и риболов“ у износу од 21,4%, „Вађење руда и камена“ у износу од 36,5% и „Прерађивачка индустрија“ у износу од 9%.

 

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених, јуни 2012.

 

 

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за јуни 2012.  износила је 822 КМ  и номиналано је виша за 0,2% у односу на јуни 2011.

У поређењу са истим мјесецом 2011. године највеће повећање имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 4,2 индексних поена, слиједи га сектор Хотели и ресторани (H) са повећањем од 1,6 индексна поена, те сектор Превоз, складиштење и везе (I) са 1,4 индексних поена.

Ако се јуни 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 4,4 индексних поена, слиједи га сектор Рударство и вађење руда (C) са 3,4 индексна поена.

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, јуни 2012.

 

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за јуни 2012. износила је 1 283 КМ, што показује номинални раст за 0,2% у односу на јуни 2012.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2012. године, има сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 4,8 индексна поена, слиједи га сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности  (O) са 2,3 индексна поена.

Ако се јуни 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) са 5,3 индексна поена, а затим сектор Рударство и вађење руда (C) са 3,7 индексна поена.

 

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених, II квартал 2012.

За други квартал 2012. године просјечна нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ износила је 827 КМ, а у првом кварталу 2012. године износила је 822 КМ, што показује да је просјечна нето плата у другом кварталу 2012. номинално већа за 0,6% у односу на први квартал 2012.

Највеће повећање просјечне нето плате у другом кварталу 2012. у односу на исти квартал претходне године имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) са 4,5 индексна поена, а слиједи га сектор Финансијско посредовање (J) са 3,7 индексна поена.

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, II квартал 2012.

 

За други квартал 2012. године просјечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ износила је 1 291 КМ, а у првом кварталу 2012.  износила је 1 284 КМ, што показује да је просјечна бруто плата номинално већа за 0,6% у другом кварталу 2012. у односу на први квартал 2012.

Највеће повећање просјечне бруто плате у другом кварталу 2012. у односу на исти период претходне године имао је сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) са 4,9 индексна поена, а слиједи га сектор Финансијско посредовање (J) са 4,1 индексна поена.

 

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених, I полугодиште 2012.

За прво полугодиште 2012. године просјечна нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ износила је 825 КМ, док је у истом периоду претходне године износила 813 КМ, што показује да је просјечна нето плата номинално виша за 1,5% у првом полугодишту 2012. у односу на прво полугодиште 2011.

Највеће повећање просјечне нето плате у првом полугодишту 2012. у односу на исти период претходне године имао је сектор Рударство и вађење руда (C) за 5,2 индексна поена, сектор Пољопривреда, лов и шумарство (A) за 3,3 индексна поена и сектор Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (O) за 2,3 индексна поена.

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених, I полугодиште 2012.

За прво полугодиште 2012. године просјечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ износила је 1 289 КМ, док је у истом периоду претходне године износила 1 262 КМ, што показује да је просјечна бруто плата номинално виша за 2,0% у првом полугодишту 2012. у односу на прво полугодиште 2011.

Највеће повећање просјечне бруто плате у првом полугодишту 2012. у односу на исти период претходне године имао је сектор Рударство и вађење руда (C) за 5,9 индексна поена, а слиједи га сектор Рибарство (B) са 5,0 индексних поена.

Запослени по дјелатностима, јуни 2012.

 

 

У јуну 2012. број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 690 406, а од тога 282 273  жена. У односу на мај 2011. број укупно запослених у правним лицима се повећао за 0,1 %, а број запослених жена се такођер повећао за 0,1% .

 

У поређењу са јуном 2011. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 6,3 индексних поена,  слиједи га  сектор Финансијско посредовање (J) са 3,0 индексних поена, те сектор Рударство и вађење руда (C)  са 2,8 индексних поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пољопривреда,лов и шумарство (A) са 13,4 индексних поена,  слиједи га  сектор Рударство и вађење руда (C)  са 12,1 индексних поена, те сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 9,6 индексних поена.

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 31. марта 2011. почетком августа 2012. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечном истраживањем  РАД-1. Стога су подаци од септембра 2011. до марта 2012. коначни, а за остале мјесеце 2012. су привремени.

 

Регистрована незапосленост, јуни 2012.

 

У јуну 2012. број незапослених у  БиХ износио је 538 151.

Број незапослених у јуну 2012. се повећао се за 0,2%, а и број незапослених жена се такођер повећао за 0,3% у односу на мај 2012.

 

Ако као базну годину узмено 2010. (2010=100) и упоредимо мај 2012. са истим мјесецем 2011. године уочити ћемо раст незапослености од 2,4 индексна поена или у апсолутном износу број лица које се воде као незапослене повећао се за 12 173.

 

Ако поредимо незапослене по квалификационој структури, уочава се да је највећи број незапослених лица са ВКВ и КВ квалификацијом 191 232,  затим слиједе лица са НК  161 000 и са средњом стручном спремом  135 517  лица. Као  незапослени води се најмањи  број лица вишег образовања тј. ВШС  7 419,  а слиједе их лица са високом  школском спремом 29 783 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у незапосленима износи 50,5 процената или у апсолутном износу   272 018 лица женскога пола.

 

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 84 432, са средњом спремом – 81 661  и са ВКВ и КВ квалификацијом 76 405 лица.

 

 

Индекс потрошачких цијена, јули 2012.

У мјесецу јулу 2012. године у Босни и Херцеговини у односу на јуни 2012. забиљежена је дефлација од 0,5%.

 

Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у јулу 2012. године у односу на јуни 2012. године, у просјеку су пале за 0,5%.

 

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (по међународној класификацији COICOP), у јулу 2012. године у односу на јуни 2012. године највише су пале цијене у одјељцима: Храна и безалкохолна пића за 1,1%, Превоз за 0,7%, Одјећа и обућа за 0,2%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти те Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,1%.

 

У јулу 2012. године у односу на претходни мјесец највећа повећања цијена су забиљежена у одјељцима: Алкохолна пића и дуван за 0,2%, те Здравство за 0,1%.

 

 

 

 

 

Ostali odjeljci bez promjena cijena

Posmatrano po odjeljcima prema namjeni potrošnje (COICOP), u augustu 2011. godine u odnosu na juli 2011. godine, u ostalim odjeljcima, u prosjeku, nisu zabilježene promjene cijena.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

јули 2012/јуни 2012.

(%)

Млијеко

0,5

Уље

0,4

Цигарете - домаће

0,3

Лијекови

0,1

Месо и месне прерађевине

0,1

Градски гас

0,0

Цигарете - стране

0,0

Хљеб

0,0

Вода

-0,1

Одвоз смећа

-0,1

Безалкохолна пића

-0,3

Електрична енергија

-0,3

Кафа

-0,4

Пшенично брашно

-0,5

Шећер

-0,7

Безоловни 95

-1,1

Дизел

-1,1

Јаја

-3,9

Супер 98

-4,2

 

 

 

Годишња инфлација у јулу 2012. године у Босни и Херцеговини била је 1,4%.

 

 

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у јулу 2012. године у односу на јули 2011. године више су за 1,4%.

 

 

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића и дуван за 9,9%, Превоз за 2,3%, Комуникације за 1,5%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 1,4%, Остала добра и услуге за 1,4%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 1,3%, Храна и безалкохолна пића за 1,2%, Рекреација и култура 0,2%.

 

Детаљније информације о кретању цијена у јулу могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец јули 2012. године.

 

 

 

 

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

јули 2012/јули 2011.

(%)

Јаја

15,7

Цигарете - домаће

13,6

Цигарете - стране

13,0

Градски гас

12,8

Вода

5,6

Одвоз смећа

4,3

Безоловни 95

4,1

Месо и месне прерађевине

3,0

Супер 98

2,6

Дизел

1,8

Млијеко

1,8

Безалкохолна пића

1,2

Кафа

1,0

Лијекови

-0,6

Електрична енергија

-1,0

Хљеб

-3,9

Уље

-5,5

Шећер

-8,0

Пшенично брашно

-10,9

 

 

 

У земљама регије су забиљежене годишње стопе инфлације и то: у Хрватској 3,4% и Србији 6,1%. Стопа инфлације у Еуро зони остала је стабилна - 2,4%.

 

 

Индекс произвођачких цијена индустрије - домаће тржиште, јули 2012.

У јулу 2012. године у односу на претходни мјесец, укупан индекс није забиљежио промјене.

Посматрамо ли главне индустријске групе (ГИГ-ове) забиљежен је раст цијена код Нетрајних производа за широку употребу за 0,3%, те код Енергије  за 0,2%.

Цијене Интермедијарних производа забиљежиле су пад од 0,3% и Капиталних производа за 0,1%.

Трајни производи за широку употребу нису забиљежили промјене.

Произвођачке цијене индустријских производа на домаћем тржишту на годишњем нивоу више су за 0,8%.

Раст је забиљежен у индустријским групама Енергије за 2,2%, Нетрајних производа за широку употребу за 1,3% и Трајних производа за широку употребу за 0,5%. Цијене Интермедијарних производа су у истом периоду пале за 1,4%, а Капиталних производа за 0,6%.

У истом периоду забиљежен је раст произвођачких цијена у областима Вађења руда и камена за 3,7%, Производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом и топлом водом за 1,8%, док је у Прерађивачкој индустрији забиљежен пад од 0,1 %.

 

Доласци и ноћења, смјештајни капацитети, јуни 2012.

У Босни и Херцеговини у јуну 2012. туристи су остварили 83.426 посјета, што је више за 4,2% у односу на мај 2012. и  за 14,8% више у односу на јуни 2011. године.

Туристи су остварили 172.352 ноћења, што је више за 3,1% у односу на мај 2012. и за 10,8%  више у односу на јуни 2011. године. Учешће страних туриста је 53,3%.

У структури ноћења страних туриста  у јуну 2012. највише ноћења остварили су туристи из  Хрватске (13,0%), Србије (12,4%), осталих ваневропских земаља  (10,3%), Словеније (7,9%) и Турске (7,4%),  што је укупно 51,0%.  Туристи из осталих земаља остварили су 49,0% ноћења.

Туристи су се у просјеку  задржавали 2,1 ноћи, 2,2  домаћи и 1,9 страни туристи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту су: Русија са просјечним задржавањем од  5,0 дана, Иран  са 3,9 дана,  Ирске са 3,7 дана и Саудијска Арабија са 3,0 дана.

У периоду јануар – јуни 2012. туристи су остварили 351.755  посјета, што је више за 10,5% и 743.336 ноћења, што је више  за 11,9% у односу на исти период 2011. године.

Стамбена изградња, II квартал 2012.

У  првих шест мјесеци  2012. године, број завршених станова износио је 1.083, што је за 38,7% више у односу на исти квартал 2011. године.

Број незавршених станова за првих шест мјесеци 2012. године је 4.412 што је за 15,1% више у односу на исти квартал 2011. године.

Просјечна површина завршених станова у првих шест мјесеци  2012. године је 49,4 m2.

Грађевински радови  у иностранству, II квартал 2012.

Вриједност нових наруџби у иностранству у другом кварталу 2012. године у односу на исти квартал претходне године већа је за 88,4% .

Вриједност извршених грађевинских радова у иностранству у другом кварталу 2012. године у односу на исти период претходне године већа је за 64% .

У другом кварталу 2012. године, од укупно извршених грађевинских радова на објекте високоградње отпада 12,4 %, а на објекте нискоградње 87,6 %.

Од укупне вриједности извршених грађевинских радова у другом кварталу 2012. године, на земље Европе се односи 46,3 %, на земље Африке 44,5 % и на земље Азије 9,2% .

Од укупне вриједности извршених радова у другом кварталу 2012. године у земљама Европе, објекти високоградње учествују са 26,8 %, а објекти нискоградње са 73,2 %.

Клање стоке и живине у клаоницама, II квартал 2012.

У II кварталу 2012. у клаоницама се биљежи код слиједећих врста смањен број закланих грла стоке у односу на II квартал 2011. године:

 

  1. Говеда за 1,93 %
  2. Оваца за 2,78 % и
  3. Свиња за 3,69 %

 

Такођер, у клаоницама се у II кварталу 2012. биљежи повећан број закланих комада перади и то за 23,77 %  у односу на II квартал 2011. године.

 

Нето тежина заклане стоке биљежи пад код свиња за 2,80 % у односу на исти квартал 2011. године док се код говеда  биљежи повећање нето тежине за 2,44 %, код оваца за 0,62 % и код перади за 23,65 %.

 

Учешће појединих врста меса у укупној нето тежини заклане стоке и живине у клаоницама је слиједеће:

 

  1. Месо живине 53,4 %
  2. Месо говеда 25,9 %
  3. Месо свиња 17,6 % и
  4. Месо оваца 3,1 %

 

Допуна на коментар: Код категорије крава и осталих говеда због малог броја закланих грла у овим категоријама долази и до већих промјена у вриједности индекса. Повећан индекс код броја заклане живине и нето тежине исте, условљен је већим обухватом статистичких јединица у Федерацији БиХ од III квартала 2011. године.

 

 

Засијане површине у јесењој и прољетној сјетви, 2011/2012.

 

Засијане површине на крају прољетне сјетве у 2012. години, у Босни и Херцеговини износе укупно 527.000 ha, што је за 0,2% мање у односу на 2011. годину.

Површине на којима су засијане житарице су веће за 0,3% у односу на 2011. годину, док су површине на којима је засијано крмно биље мање за 1,4% у односу на 2011. годину.

У структури засијаних површина житарице су заступљене са 58%, крмно биље са 26%, поврће са 15% и индустријско биље са 1%.

Допуна на коментар: Разлика у планираним и стварно засијаним површинама које се односе на зелену салату, диње и лубенице је условила корекцију података за 2011. годину.

 

Веће интересовање пољопривредних произвођача за хељду, соју и сунцокрет је условило смањење засијаних површина под уљаном репицом, а због малих засијаних површина код сунцокрета, уљане репице и хељде долази до већих промјена у вриједности индекса.

 

 

Производња, продаја и залихе шумских производа, II квартал 2012.

 

Укупна производња шумских сортимената у БиХ у II кварталу 2012. године већа је за 3,11% у односу на II квартал 2011. године.

 

Производња шумских сортимената четинарских врста дрвећа повећана је у II кварталу 2012. за 4,83% док је производња шумских сортимената лишћарских врста већа за 1,48% у односу на исти период 2011. године.

Допуна коментару:Варирања у производњи рудничког дрвета лишћара и осталог дугог дрвета лишћара (техничко дрво лишћара) гдје се биљежи већи раст производње од 27,79% и 39,47%, те осталог грубо обрађеног дрвета (ситно техничко дрво) и огријевног дрвета четинара у чијој се производњи биљежи пад од 98,35%, односно 30,33% у односу на II квартал 2011. године посљедица су малог учешћа ових сортимената у структури производње шумских сортимената у БиХ и оствареног сортиментног напада у посматраном периоду. Варирања у производњи ових сортимената немају значајног утицаја на промјене у укупној производњи шумских сортимената.

 

 

Статистички пословни регистар, стање 30.06.2012.

 

Агенција за статистику Босне и Херцеговине објављује саопштење о броју предузећа (без обртника) у Статистичком пословном регистру (СПР).

 

Статистички пословни регистар (СПР) је регистар који води и одржава Агенција за статистику БиХ у сарадњи с Федералним заводом за статистику ФБиХ, Републичким заводом за статистику Републике Српске и Експозитуром Агенције за статистику БиХ у Брчко дистрикту БиХ.

 

Саопштење садржи податке о броју предузећа (без обртника) разврстаних по економским дјелатностима, класама упослених и класама прихода, а на основу података административних пословних регистара, годишњих финансијских извјештаја, Централног регистра трансакцијских рачуна Централне банке БиХ и резултата статистичких истраживања.

 

Од укупног броја активних предузећа у СПР-у 54,4% је активних предузећа у смислу оквира за спровођење статистичких истраживања, док је осталих 45,6% предузећа која нису угашена у административним регистрима, а нису поднијела годишње финансијске извјештаје за претходну годину.

 

Посматрајући статистички активна предузећа по дјелатностима КД БиХ 2010 уочљиво је да је највећи број предузећа, њих 74,4%, распоређено у слиједећих шест подручја дјелатности32,7% у подручје G (Трговина на велико и мало; поправак моторних возила и мотоцикала), 14,3% у C (Прерађивачка индустрија), 7,5% у M (Стручне, научне и техничке дјелатности), 7,5% у S (Остале услужне дјелатности), 6,6% у F (Грађевинарство), и 5,8% у подручје H (Превоз и складиштење).