Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 
       
 

КОМЕНТАР, ЈУЛИ 2012


БДП за БиХ 2011 - Производни приступ, прелиминарни подаци

 

У овом саопштењу објављују се резултати обрачуна Бруто домаћег производа (БДП) и Бруто додане вриједности за Босну и Херцеговину за 2010. и  први резултати  за 2011. годину. БДП по производној методи израчунава се као збир доданих вриједности свих резидентних институционалних јединица, тј. као разлика између оутпута и међуфазне потрошње. Предност овог метода јесте могућност сагледавања доприноса појединих активности укупном економском расту земље. Обрачун БДП по производној методи урађен је у текућим и сталним цијенама.

 

Бруто домаћи производ за 2011. годину у текућим цијенама по производном приступу износио је 25.474. мил. КМ. Номинални раст у односу на 2010. годину износио је 3,62% док је реални раст износио 1,26 %. Имплицитни (цјеновни) дефлатор је 2,33%.

 

БДП по становнику износио је  6.634 KM, односно 4.718 USD или 3.392 EUR.

 

Посматрано по дјелатностима највећи пораст биљеже: Рибарство (22,84%), Вађење руда и камена (20,08%), Остале дјелатности (7,52%), Финансијско посредовање (6,27%).

 

Највећи допринос расту БДП, од 3,62%, имале су Трговина (13,79%), Прерађивачка индустрија (11,80%), Државна управа (9,69%) и Пословање некретнинама (9,19%).

 

БДП за БиХ 2011 - Доходовни приступ, прелиминарни подаци

У овом саопштењу објављују се резултати обрачуна бруто домаћег призвода (БДП) за БиХ  за 2010. као и први резултати за 2011. годину по доходовном приступу.

 

Бруто домаћи производ према доходовном приступу једнак је збиру средстава запослених, нето пореза на производњу (порези на производњу минус субвенције на производњу), бруто пословног вишка и мјешовитог дохотка.

 

За додатне методолошке напомене, концепт обрачуна, кориштену методологију, дефиниције погледати Опис извора и метода кориштених у компилацији Националних рачуна расположив на интернет страници.

 

Упоредни нивои цијена у 37 земаља европске уније у 2011.

У овом саопштењу дат је приказ упоредних нивоа цијена за укупне издатке домаћинства за финалну потрошњу 37 земаља учесница у пројекту. Поред укупног нивоа цијена дат је и упоредни преглед за потрошна добра и услуге класификована према COICOP класификацији.

 

Ниво цијена за потрошачке робе и услуге у БиХ у 2011., износио је 57% просјека EU27. Посматрано по групама потрошних роба и услуга највећи ниво забиљежиле су групе „Електронски уређаји“, „Одјећа“ и „Кућански апарати“. Ове групе забиљежиле су нивои цијена 112, 92, односно 90 индексних поена у поређењу са просјеком EU27= 100.

Нижи ниво цијена забиљежен је у групама: „Намјештај и опремање стана“,  „Алкохолна пића и дуван;  и „Хотели и ресторани“.

 

Нижи ниво цијена посљедица је нижих пореских оптерећења на алкохол и дуван у поређењу са ЕУ; као и  значајна заступљеност домаће производње у групи производа „Намјештај и опремање стана“, гдје  нижи трошкови радне снаге утичу и на ниже цијене финалног производа. Нижи нивои цијена у групи „Хотели и ресторани“ првенствено су посљедица нижег нивоа цијена за храну и пића, те нижих трошкова радне снаге.

 

Индекс обима индустријске производње, јуни 2012.

Раст укупне производње у јуну 2012. године у односу на просјек 2011. године износи 4,9%, у односу на јуни 2011. (исти мјесец претходне године) пад производње износи 5,4%, а у односу на мај 2012. (претходни мјесец) пад производње износи 2,1%.

У подручју C „Вађење руда и камена“ раст индустријске производње у БиХ у односу на просјечну мјесечну производњу из 2011. године износи 7,5%, а у односу на јуни 2011. године раст производње износи 0,3%.

У подручју D „Прерађивачка индустрија“ раст индустријске производње у БиХ у односу на просјечну мјесечну производњу из 2011. године износи 9,8%, а у односу на јуни 2011. године пад производње износи 5,6%.

У подручју E „Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом“ пад индустријске производње у БиХ у односу на просјечну мјесечну производњу из 2011. године износи 9,2%, а у односу на јуни 2011. године пад производње износи 8,3%.

Робна размјена са иностранством, јуни 2012.

У јуну 2012. године, остварен је извоз у вриједности од 742 милиона КМ и увоз у вриједности од 1 милијарде 294 милиона КМ. У оквиру укупно остварене спољнотрговачке робне размјене БиХ у посматраном мјесецу, постотак покривености увоза извозом износио је 57,3%.

У периоду I-VI 2012. године извоз је износио 3 милијарде 869 милиона КМ, што је за 5,1% мање него у истом периоду 2011. године, док је увоз износио 7 милијарди 332 милиона КМ, што је за 0,7% мање него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 52,8%.

 

Дефицит је износио 3 милијарде 463 милиона КМ и већи је за 4,7% у односу на исти период 2011. године. У структури спољнотрговачког робног биланса највећи удио имају Нафта и нафтни деривати (дефицит 866 милиона КМ), Друмска возила (дефицит 337 милиона КМ) и Покућство и дијелови (суфицит 312 милиона КМ).

Најзначајнији производи на страни извоза у периоду I-VI 2012. године су: примарне легуре алуминија, дијелови за сједала, електрична енергија и шипке од жељеза, док су најзначајнији производи на страни увоза: сирова нафта, дизел гориво, камени угаљ за производњу кокса и природни гас.

Најзначајније партнер земље су: Њемачка, Хрватска, Италија, Србија, Словенија и Русија.

Желим још да напоменем нешто о робној размјени БиХ са CEFTA-ом и ЕУ.

Робна размјена са CEFTA-ом чини 31,7% од укупног извоза и 24,4% од укупног увоза у периоду I-VI 2012. године.

Извоз је износио 1 милијарду 225 милиона КМ, што је за 14,8% мање него у истом периоду 2011. године, док је увоз износио 1 милијарду 790 милиона КМ, што је за 2,4% мање него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 68,4%.

Робна размјена са ЕУ чини 58,8% од укупног извоза и 47,1% од укупног увоза у периоду I-VI 2012. године.

Извоз је износио 2 милијарде 276 милиона КМ, што је за 0,4% мање него у истом периоду 2011. године, док је увоз износио 3 милијарде 450 милиона КМ, што је за 2,7% више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 66%.

 

 

ТБ Робни промет БиХ са иностранством 2011.

 

Агенција за статистику БиХ врши редовну обраду и презентовање података о робној размјени БиХ с иностранством.

Основна начела, стандарди и процедуре за проведбу статистичког истраживања робне размјене с иностранством базирани су на препорукама добивеним од Уједињених народа - публикација Статистика међународне трговине: концепти и дефиниције[1]. Ова публикација представља основ за Еуростат-ову методологију статистике робне размјене с иностранством. Статистичко праћење ове размјене у складу је са Законом о царинској политици БиХ („Службени гласник БиХ“ бр. 57/04, 51/06,  93/08 и 76/11) и Законом о царинској тарифи БиХ („Службени гласник БиХ“ бр. 1/98, 5/98, 7/98, 22/98, 31/02, 19/03, 32/04, 48/05, 76/06, 35/09 и 14/10).

Такође, у складу са усвојеним Законом о статистици БиХ („Службени гласник БиХ“ бр. 26/04), Агенција за статистику БиХ је мјеродавна за утврђивање и доношење статистичких стандарда, као и методологије којом се уређују методе прикупљања, обраде и публиковања статистичких података.

Публикација је урађена на основу расположивих статистичких података за 2011. годину и представља реализовање једне од активности Средњорочног статистичког програма БиХ за период 2009-2012. Извор података је Управа за индиректно опорезивање. Ово је осма публикација по реду која је у потпуности фокусирана на робну размјену БиХ с иностранством. У публикацији се по први пут могу наћи и подаци о индексима извозних и увозних цијена БиХ (базирани на индексима јединичних вриједности извоза и увоза).

Желимо истакнути да су подаци о робној размјени БиХ с иностранством обрађени у складу са ЕУ статистичким стандардима и процедурама према систему специјалне трговине (проширена дефиниција), те се због тога ти подаци могу разликовати од података које су публиковале друге институције.

 

С увјерењем да ћемо у наредном периоду повећати обухват и квалитету података, са задовољством прихваћамо све ваше евентуалне сугестије или примједбе које би нам могле бити од користи у даљем раду.

Робна размјена БиХ с иностранством 2011 - КМ

 

У 2011. години остварен је извоз у вриједности од 8 222,2 милиона КМ, што је за 15,9% више у односу на претходну  годину.

У 2011. години остварен је увоз у вриједности од 15 526,1 милион КМ, што је за 14% више у односу на претходну годину.

У 2011. години Босна и Херцеговина је у робној размјени с иностранством остварила трговачки дефицит у вриједности од 7 304 милиона КМ.

Посматрано по одјељцима Хармонизованог система (HS 2007), могуће је уочити сљедеће:

Највеће учешће у извозу у 2011. години остварено је у одјељку XV "Обични метали и производи од обичних метала" у вриједности од 1 934,6 милиона КМ, што чини 23,5% од укупног извоза, као и у одјељку V "Минералне твари" у вриједности од 1 316 милиона КМ што чини 16% од укупног  извоза.

Највеће учешће у увозу у 2011.години остварено је у одјељку V "Минералне твари" у вриједности од 3 456,7 милиона КМ, што чини 22,3% од укупног увоза као и у одјељку XVI "Машине; електротехничка опрема; апарати за снимање и репродуковање слике и звука" у вриједности од 1 870,4 милиона КМ, што чини 12% од укупног  увоза.

У погледу географске дистрибуције робне размјене БиХ с иностранством, могуће је навести сљедеће:

У 2011. години, највише се извозило у Њемачку и то у вриједности од 1 215,9 милиона КМ, што је у постотцима 14,8% од укупно оствареног извоза. Посматрајући сусједне земље, највећи извоз у истој години остварен је у Хрватску и то у вриједности од 1 204,4 милиона КМ, што је у постотцима 14,6%  од укупног  извоза.

Посматрано према регионалним групама, у 2011. години највише се извозило у ЕУ и то у вриједности од 4 586,7 милиона КМ, што је у постотцима 55,8% од укупног извоза. Извоз у земље CEFTA је износио 2 873,9 милиона КМ, што је у постотцима 35% од укупно оствареног извоза.

У 2011. години, највише се увозило из Хрватске и то у вриједности од 2 226,5 милиона КМ, што је у постотцима 14,3% од укупно оствареног увоза. Од сусједних земаља, такође значајан увоз у истој години остварен је из Србије и то у вриједности од 1 465,8 милиона КМ, што је у постотцима  9,4% од укупно оствареног увоза.

Посматрано према регионалним групама, у 2011. години највише се увозило из ЕУ и то у вриједности од 7 045,9 милиона КМ, што је у постотцима 45,4% од укупно оствареног увоза. У оквиру земаља ЕУ, највише се увозило из Њемачке и то у вриједности од 1 648,4 милиона КМ, што је у постотцима 10,6% од укупно оствареног  увоза. Увоз из земаља CEFTA је износио 3 882 милиона КМ, што је у постотцима 25% од укупног извоза.

Гледано по секторима Стандардне међународне трговачке класификације (СМТК rev.4), могуће је уочити сљедеће:

У 2011. години највеће учешће у извозу остварено је у сектору (6) "Производи сврстани по материјалу" са укупном вриједношћу од 2 144,6 милиона КМ, што износи 26,1% од укупног  извоза.

Значајан обим извоза остварен је такођер у сектору (8) "Разни готови производи" са укупном вриједношћу од 1 727,1 милион КМ, што износи 21% од укупног извоза.

 

У 2011. години највеће учешће у увозу остварено је у сектору (3) "Минерална горива и мазива" са укупном вриједношћу од 3 338,8 милиона КМ, што износи 21,5% од укупног  извоза.

Значајан обим увоза остварен је такођер у сектору (6) "Производи сврстани по материјалу" са укупном вриједношћу од 3 024,7 милиона КМ, што износи 19,5% од укупног  увоза.

 

Индекси извозних и увозних цијена 2011/2010 - КМ

 

Према коначним подацима за 2011. годину можемо примијетити да је дошло до пораста  извозних цијена у износу од 8,7% у односу на базну 2010. годину.

Што се тиче увозних цијена и ту се може примијетити раст од 9,8% у односу на 2010. годину.

Посматрано по подручјима и областима класификације дјелатности БиХ (КД 2010), могуће је уочити сљедеће:

Посматрајући подручја Класификације дјелатности БиХ можемо уочити да је дошло до пораста извозних цијена у подручју „Пољопривреда, шумарство и риболов“ у износу од 6,8%, „Вађење руда и камена“ у износу од 9,5% и „Прерађивачка индустрија“ у износу од 8,6%.

У оквиру наведених подручја, можемо издвојити области „Производња кокса и рафинисаних нафтних производа“ са растом извозних цијена од 20,6% и „Производња дуванских производа“ са растом од 19,3%.

Посматрајући подручја Класификације дјелатности БиХ можемо уочити да је дошло до пораста увозних цијена у подручју „Пољопривреда, шумарство и риболов“ у износу од 17,3%, „Вађење руда и камена“ у износу од 25,8% и „Прерађивачка индустрија“ у износу од 7,2%.

У оквиру наведених подручја, можемо издвојити области „Вађење сирове нафте и природног гаса“ са растом увозних цијена од 29,9% и „Производња кокса и рафинисаних нафтних производа“ са растом од  27,2%.

 

Посматрано по секторима Стандардне међународне трговачке класификације (СМТК rev.4), могуће је уочити сљедеће:

Највећи раст извозних цијена у 2011. години у односу на 2010. годину биљежи се у сектору (4) „Животињска и биљна уља и масти“ у износу од 32,5%. Увозне цијене имају највећи раст у сектору (3) „Минерална горива и мазива“ у износу од 26,6%.

 

 

Просјечне мјесечне исплаћене нето плате запослених за мај 2012.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за мај 2012. године износила је 836 КМ, што показује номинални раст плате од 0,9% у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата за мај 2012. у односу на исти мјесец прошле  године номинално је виша за 1,9%.

У поређењу са истим мјесецом 2011. године највеће повећање имао је сектор Финансијско посредовање (J) за 5,3 индексна поена, слиједи га сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 5,2 индексна поена, те сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 4,5 индексних поена. Највећи пад забиљежио је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) од 3,9 индексних поена.

Ако се мај 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 4,9 индексних поена, слиједи га сектор Здравствена заштита и социјална брига (N) за 4,6 индексних поена, те сектори Пољопривреда, лов и шумарство (А) и Рударство и вађење руде (C) за 4,2 индексна поена. Највећи пад је забиљежио сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) за 3,7 индексних поена.

 

Просјечне мјесечне бруто плате запослених за мај 2012.

Просјечна мјесечна бруто плата по запосленоме у правним лицима у БиХ за мај 2012. године износила је 1 306 КМ, што показује номинални раст за 0,9% у односу на децембар 2011. године.

Просјечна мјесечна бруто плата за мај 2012. у односу на исти мјесец прошле године номинално је виша за 1,9%.

Највећи пораст, у поређењу са истим мјесецом 2011. године, има сектор Финансијско посредовање (J) за 5,9 индексних поена, слиједи га сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) за 5,5 индексних поена и сектор Превоз, складиштење и везе (I) за 4,6 индексна поена. Највећи пад имао је сектрор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) за 3,9 индексних поена.

Ако се мај 2012. упоређује са просјеком 2011. године највећи пораст је имао сектор Превоз, складиштење и везе (I) са 5,2 индексна поена, затим сектор Здравствена заштита и социјална брига (N) са 5,0 индексних поена и сектор Пољопривреда, лов и шумарство (А) са 4,8 индексних поена. Највећи пад је забиљежио сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) за 3,6 индексна поена.

Запослени по дјелатностима у мају  2012.

У мају 2012. године број запослених1) у правним лицима БиХ износио је 691 641, а од тога 283 448 жена. У односу на април 2012. године број укупно запослених у правним лицима повећао се за 0,2%, а број запослених жена се, такођер, повећао за 0,2%.

У поређењу са мајем 2011. године највећи индекс запослења имао је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 8,2 индексна поена, слиједе га сектор Финансијско посредовање (J) са 6,3 индексна поена и Образовање (M) са 3,4 индексна поена.

Код женске радне снаге на првом мјесту је сектор Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (K) са 13,7 индексних поена, слиједе га сектори Рударство и вађење руда (C) са 12,4 индексна поена и Пољопривреда, лов и шумарство (А) са 11,0 индексних поена.

 

1) На основу полугодишњег истраживања с пуним обухватом РАД-15, стање 30. септембра 2011. године, почетком децембра 2011. године направљена је корекција објављених података о запосленима у правним лицима, добивених мјесечним истраживањем РАД-1. Стога су подаци од марта 2011. до септембра 2011. године коначни, а за остале мјесеце 2011. и 2012. године привремени.

Регистрована незапосленост у мају  2012.

У мају 2012. године број регистрованих незапослених у БиХ износио је 537 029.

Број регистрованих незапослених у мају 2012. у односу на април 2012. године смањио се за 0,6%, а број незапослених жена у истом периоду такође се смањио за 0,4%.

Ако као базну годину узмемо 2010. (2010=100) и упоредимо мај 2012. са истим мјесецом 2011. године, уочити ћемо раст незапослености од 2,0 индексна поена или у апсолутном износу број лица које се воде као незапослене повећао се за 10 238.

Ако поредимо незапослене по квалификационој структури уочава се да је највећи број незапослених лица са VKV и KV квалификацијом 190 777, затим слиједе лица са НК 161 562 и са средњом стручном спремом 134 347 лица. Као незапослени води се најмањи број лица вишег образовања тј. ВШС 7 430, а слиједе их лица са високом школском спремом  29 690 (укључујући докторе наука и магистре).

Удио женске популације у незапосленима износи 50,5 процената или у апсолутном износу 271 168 лица женскога пола.

У женској популацији највећи број незапослених лица је неквалификованих НК – 84 638, са средњом спремом – 81 001 и са ВКВ и КВ квалификацијом 76 092 лица.

 

 

Упоредивост анкетних и административних података

 

Подаци добијени из Анкете о радној снази нису методолошки упоредиви са подацима који се добијају из других статистичких или административних извора.

 

Упоредивост подататка је ограничена из сљедећих разлога:

 

Извор података: административни подаци се базирају на статистичком истраживању о запосленима, које се заснива на кадровској евиденцији правних субјеката и на евиденцијама незапослених који су пријављени на бироима за запошљавање, док се анкетни подаци заснивају на процијењеним подацима добијеним директним интервјуом циљане групе у оквиру домаћинстава изабраних случајним узорком.

Јединица извјештавања: јединица извјештавања за прикупљање административних података је правни субјект, док је анкетна јединица сваки члан случајно изабраног домаћинства.

Период посматрања: административни се подаци односе на задњи дан у мјесецу, док се анкетни подаци односе на активност лица у референтном периоду.

Метод прикупљања: подаци из административних извора добијају се путем извјештаја које достављају правни субјекти, док се анкетни подаци прикупљају директним упитником од лица у домаћинствима која су одабрана у узорак.

Периодика прикупљања: административни подаци се прикупљају мјесечно, односно полугодишње, док се анкета у БиХ проводи једанпут годишње.

Дефиниције запослености и незапослености: административни подаци обухватају само лица у формалној запослености, односно лица које су као незапослене пријављене на бироима за запошљавање, док се у анкети свака категорија детаљно дефинише у складу са међународним препорукама.

 

 

Анкета о радној снази, 2012, премилинарни подаци

Половином  априла 2012. године проведена је, седми пут, Анкета о радној снази у Босни и Херцеговини на узорку од 10.525 домаћинстава, од чега у Федерацији БиХ 5.994, у Републици Српској 3.518 и у Брчко дистрикту БиХ 1.013 домаћинства. Интервјуисана су сва лица у узорком изабраним домаћинствима које су прихватиле интервју.

Стопа неодзива била је 13,5%, односно прикупљени су подаци о економској активности и осталим карактеристикама становништва за 9.191 домаћинство.

Према овим подацима у БиХ радну снагу (економски активно становништво) је чинило 1.130.276 лица, док је број неактивних био 1.435.912 лица. У оквиру радне снаге било је 813.683 запослених и 316.593 незапослених лица. У оквиру запослених лица било је 37.987 неплаћени помажући члан домаћинства.

Индекс потрошачких цијена, јуни 2012.

У мјесецу јуну 2012. године у Босни и Херцеговини у односу на мај 2012. забиљежена је дефлација од 0,5%.

Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у јуну 2012. године у односу на мај 2012. године, у просјеку, су пале за 0,5%.

Посматрано по одјељцима према намјени потрошње (по међународној класификацији COICOP), у јуну 2012. године у односу на мај 2012. године највише су пале цијене у одјељцима: Превоз за 1,7%, Храна и безалкохолна пића за 0,8%, Здравство 0,5%, одјећа и обућа за 0,3%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти 0,1%.

У јуну 2012. године у односу на претходни мјесец 2012. године највећа повећања цијена су забиљежена у одјељцима Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 0,2%, Алкохолна пића и дуван за 0,1%, те Остала добра и услуге такође за 0,1%.

Ostali odjeljci bez promjena cijena

Posmatrano po odjeljcima prema namjeni potrošnje (COICOP), u augustu 2011. godine u odnosu na juli 2011. godine, u ostalim odjeljcima, u prosjeku, nisu zabilježene promjene cijena.

Табела 1. Стопе промјене цијена  неких производа и услуга

Производ

јуни 2012/мај 2012.(%)

Уље

0,54

Електрична енергија

0,32

Месо и месне прерађевине

0,23

Одвоз смећа

0,12

Вода

0,08

Пшенично брашно

0,03

Градски гас

0,00

Цигарете - домаће

0,00

Цигарете - стране

0,00

Хљеб

-0,02

Безалкохолна пића

-0,64

Кафа

-0,75

Лијекови

-0,78

Млијеко

-1,38

Шећер

-1,81

Дизел

-3,47

Безоловни 95

-3,57

Супер 98

-4,49

Јаја

-5,07

 

 

Годишња инфлација у јуну 2012. године у Босни и Херцеговини била је 1,9%.

 

Цијене производа и услуга  који се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини мјерене индексом потрошачких цијена, у јуну 2012. године у односу на јуни 2011. године више су за 1,9%.

 

Највећи просјечни раст цијена је забиљежен у одјељцима: Алкохолна пића и дуван за 9,7%, Становање, вода, електрична енергија, гас и други енергенти за 5,7%, Превоз за 3,4%, Ресторани и хотели за 2,1%, Комуникације за 1,5%, Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 1,4%, Храна и безалкохолна пића за 1,1%, Рекреација и култура за 0,4%.

 

Детаљније информације о кретању цијена у јуну могу се пронаћи у саопштењу о Индексу потрошачких цијена у БиХ за мјесец јуни 2012. године.

 

 

Табела 2. Стопе промјене цијена неких  производа и услуга

Производ

јуни 2012/јуни 2011.

(%)

Јаја

18,94

Цигарете - домаће

13,29

Цигарете - стране

13,20

Градски гас

12,77

Електрична енергија

12,36

Вода

7,64

Безоловни 95

5,64

Одвоз смећа

4,42

Дизел

4,16

Супер 98

4,15

Месо и месне прерађевине

3,00

Безалкохолна пића

1,98

Кафа

1,90

Млијеко

0,62

Лијекови

-0,72

Хљеб

-4,03

Уље

-6,81

Шећер

-7,20

Пшенично брашно

-12,39

 

 

 

У земљама регије су забиљежене годишње стопе инфлације и то: у Хрватској 3,8% и Србији 5,5%.

 

Стопа инфлације у Еуро зони остала је стабилна - 2,4%.

Индекс произвођачких цијена индустријских производа на домаћем тржишту, јуни 2012.

У јуну 2012. године у односу на претходни мјесец, укупан индекс није забиљежио промјене.

Посматрамо ли главне индустријске групе (GIG-ове) забиљежен је раст цијена код Нетрајних производа за широку употребу за 0,2%, те код Енергије такође за 0,2%. Цијене Интермедијарних производа забиљежиле су пад од 0,3%. Капитални производи и Трајни производи за широку употребу нису забиљежили промјене.

Произвођачке цијене индустријских производа на домаћем тржишту на годишњем нивоу више су за 2,8%.

 

Раст је забиљежен у индустријским групама Енергије за 7,5%, Нетрајни производи за широку употребу за 1,4% и Трајни производи за широку употребу за 0,6%. Цијене Интермедијарних производа су у истом периоду пале за 1,1%. Капитални производи нису варирали.

У истом периоду забиљежен је раст произвођачких цијена у областима Вађења руда и камена за 4,2%, Производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом и топлом водом за 11,9%, док је у Прерађивачкој индустрији забиљежен раст цијена од 0,1 %.

Статистика туризма, мај  2012.

У Босни и Херцеговини у мају 2012. туристи су остварили 80.095 посјета, што је више за 27,7% у односу на април 2012. и за 7,4% више у односу на мај 2011. године. Туристи су остварили 167.118 ноћења, што је више за 38,5% у односу на април 2012. и за 7,0%  више у односу на мај 2011. године. У укупно оствареном броју ноћења учешће домаћих туриста је 47,1% и  52,9% страних туриста.

 

У структури ноћења страних туриста у мају 2012. највише ноћења остварили су туристи из  Хрватске (14,7%), Србије и Турске по (11,9%) и Словеније (7,4%),  што је укупно 45,9%.  Туристи из осталих земаља остварили су 54,1% ноћења.

Туристи су се у просјеку  задржавали 2,1 ноћи, 2,3  домаћи и 2,0 страни туристи. Што се тиче дужине боравка страних туриста у нашој земљи, на првом мјесту су: Русија и Ирска са просјечним задржавањем од по 4,5 дана, Египат  са  4,0 дана, Иран  са 3,6 дана, Саудијска Арабија са 3,3 дана и Румунија са 3,1 дан.

 

Смјештајни капацитети тј. број лежаја у мају 2012. износе 24.727 и већи су за 1,7%  у односу на април 2012, а за 5,7%  мањи у односу на мај  2011. године.

ТБ Култура и умјетност, 2007-2011.

 

Агенција за статистику БиХ објављује билтен „Култура и умјетност“ као редовну годишњу публикацију.

Подаци дати у овом билтену резултат су агрегирања података ентитетских завода за статистику Федерације БиХ и Републике Српске, те Брчко дистрикта БиХ.

 

У билтену „Култура и умјетност“ Агенција за статистику БиХ објављује податке о радио и тв станицама, биоскопима, позориштима и библиотекама, у периоду од 2007. до 2011. године.

 

 

 

МД Методолошки оквир за развој краткорочних пословних статистика у БиХ

 

Публикација „Методолошки оквир за развој краткорочних пословних статистика у БиХ“ има за циљ да обезбиједи заједнички основ за развој и производњу различитих краткорочних пословних статистика о економским кретањима у складу са ЕУ стандардима и методологијама и важећим БиХ прописима.

Методолошки оквир поставља норме, стандарде и дефиниције за производњу упоредивих краткорочних  статистика у БиХ. Базирано на овом оквиру, детаљи о методама прикупљања података и начину компилације за сваки поједини краткорочни индикатор бити ће описани у посебним методологијама.

Намјена ове публикације је да допринесе даљем јачању статистичког система БиХ на начин да у производњу краткорочних статистика инкорпорира све статистичке стандарде и инструменте ЕУ, као што су:

  • ЕУ „Short Term Business Statistics“ регулативе (EU STS Regulations),
  • Класификација економских дјелатности (EU NACE Rev.2),
  • Класификација производа по дјелатностима (EU CPA 2008),
  • ЕУ дефиниције статистичких јединица,
  • Обавезна употреба Статистичког пословног регистара (оквир пословне популације),
  • Обавезно кориштење фиксне базне године за компилацију индекса,
  • Прописани ЕУ стандарди квалитета података и  доставе повјерљивих података,
  • Дефинисане методе прилагођавања серија краткорочних података  за сезонска  одступања и одступања везана за број радних дана (SA и WDA).




[1] International Merchandise Trade Statistics: Concepts and Definitions 2010, United Nations Statistical Papers, Series M, No.52, Rev. 3, New York, 2010